Рамазан се завршио – атмосфера ће постати ужарена

Европска унија се спрема да уведе нове санкције против Сирије. Ако Башар Асад не престане на силу да гуши наступе опозиције и не напусти дужност председника након ембарга на увоз нафте могу уследити још оштрији кораци. Ово је изјавио министар иностраних послова Француске Ален Жипе. Стручњаци кажу да ће и без учествовања ЕУ и НАТО атмосфера у Сирији у најскоријој будућности бити максимално ужарена, зато што се завршио месец Рамазана.

Стручњаци су уверени да догађаји у Сирији у принципу не могу и не смеју поновити либијски сценарио – ситуација у овом региону је чак и у политичком смислу много сложенија, она подсећа на узаврели лонац. Сирија се налази у истом кошу с Турском, Либаном, Ираком, Ираном и Израелом. Само набрајање назива ових држава наводи на мисао о могућим последицама. Сам Башар Асад се значајно издваја на фону осталих лидера арапских држава у којима се од пролећа одвијају револуције. Он смело употребљава методу силе у сукобу с опозицијом и покушава да спроведе реформе, од којих је главна – поновно разматрање члана број осам Устава земље, који предвиђа руководећу улогу партије „Баас“. Зато било каква спољна интервенција може испровоцирати ескалацију конфликта и развој рата великих размера у региону.  

Један од водећих играча овде може бити Турска, која претендује на главну улогу у региону и која очигледно није заинтересована за очување снажне Сирије с Асадом на челу, рекао је у интервјуу за „Глас Русије“ политиколог-познавалац Истока Станислав Тарасов.

У турској штампи се препричавају гласине о евентуалном наоружаном упаду турске војске на територију Сирије ради стварања такозване тампон-зоне. Ових дана је председник Турске Абдула Гул изјавио да је Асад у њиховим очима у потпуности изгубио политичко поверење. Узгред буди речено, ако овде у Сирији у борбу против режима буду укључени и сиријски терористи, конфликт може попримити глобални регионални карактер.

Друга страна која се може умешати у сиријски конфликт јесте Иран, истина, већ на страни Асада, објаснио је Станислав Тарасов.

Пошто владајући режим у Дамаску чине представници шиитске групе алавита, преко утицаја Ирана посредством Сирије он се шири на суседни Либан, на различите групације „Хезбалах“ и на палестинско регулисање и тако даље и тако даље. Ишчупати овај сиријски полигон, ову карику – значи пољуљати позиције Ирана и утицај Ирана у самом региону. Није случајно Иран више пута већ упозоравао Турску да ће ако препусти НАТО инфраструктури своју територију ради наношења удара по Сирији, уследити контра удар самог Ирана.

Не само то, оваква врста ескалације конфликта може се претворити у верски рат. И у њега ће осим већ наведених земаља, бити увучен још и Ирак. Управо због тога су западне државе толико забринуте због ситуације у Сирији. Међутим, проблем је у томе што свака од њих има своје циљеве. ЕУ и САД само што нису започеле борбу због енергетских ресурса у овом региону. Међутим, најопасније је то што ниједној од заинтересованих страна није потребан Башар Асад као председник Сирије.

Такође није јасно да ли ће западни лидери у случају смене Башара Асада моћи да контролишу опозицију која дође на власт, изражава бојазан Станислав Тарасов.

Прилично уједначену позицију у вези са сиријским проблемом заузимају само Русија и Кина сматра председник Института за Блиски Исток Евгеније Сатановски. Ни Москва, ни Пекинг не желе да се тамо понови либијски сценарио. Либијска кампања је свела на нулу руске и кинеске интересе у погледу економије ове земље. Подсетићемо да је заменик министра иностраних послова Русије Михаил Богданов предао у Дамаску председнику Сирије Башару Асаду посланицу председника Дмитрија Медведева. Руска страна подржава курс политичких и економских промена који је објављен у Сирији. Власти треба да предузму конкретне кораке за реализацију ових реформи. А опозиција не сме избегавати учествовање у дијалогу, који власти нуде. Само тако могу бити обновљени грађански мир и слога. Важно је то што је Башар Асад руски приступ назвао избалансираним за разлику од позиције Запада, која се састоји у вршењу притиска искључиво на сиријско руководство.

Посланица Дмитрија Медведова чини основу руског нацрта резолуције Савета Безбедности ОУН. Већ су је позитивно оценили партнери Русије из БРИКС – Бразил, Кина, Индија и ЈАР.