„Постаћемо сведоци чуда“ Интервју с Јекатерином Галановом

Два највећа културна пројекта започињу у септембру. То су Дани руске духовне културе у земљама Југоисточне Европе и Дани културе земаља Југоисточне Европе у Русији. Прво ће руски уметници отпутовати у Албанију, Црну Гору, Бугарску и Румунију, а стваралачки колективи из Србије, Хрватске, Македоније и Републике Српске показаће своју уметност у Русији. Пројекат се реализује по наруџбини Министарства културе Русије, Македоније, Босне и Херцеговине, Србије и Хрватске. Све манифестације, које ће се одвијати у оквиру Дана организује руска компанија „Оаза“. Покрај нашег микрофона је њен генерални директор Јекатерина Галанова.

Овогодишњи Дани руске духовне културе у земљама Југоисточне Европе и Дани културе земаља Југоисточне Европе у Русији нису Ваш први пројекат повезан с овим регионом. Прошле године Ваша компанија је већ представљала културу Русије у Југоисточној Европи. Колико успешно је реализован овај пројекат?  

Он је максимално успешно реализован у свим манифестацијама које смо организовали. Увек су биле пуне сале и публика је с великом захвалношћу поздрављала уметнике. Балетски гала-концерти су на пример, одржани с изузетним успехом. Публика јако дуго није пустила балетске уметнике да иду, аплаудирала им је стојећи. Сјајно су прошли и наступи Московског Синодалног хора. Главни пројекти – балетски гала-концерти, одржани су у Бања-Луци, Загребу, Скопљу, Сарајеву и Београду. Такође, у оквиру Руске културе у земљама Источне Европе наступао је познати московски колектив, трио „Реликт“, организовано је и неколико изложби. У принципу и у целини, Дани су били пуни културних догађаја тако да мислим да смо максимално потпуно представили руску духовну културу.

А какви су Ваши лични утисци са ових гостовања?

Знате, то је било изузетно дирљиво путовање, зато што су нас свуда врло топло прихватали. Нарочито ме је ганула публика у Београду, викали су: „Словени! Наши!“ Уметницима нису дозволили да оду, покушавали су да прођу иза кулиса, стајали су на службеном улазу. Пријем је свуда био врло дирљив, али су у Београду гледаоцима навирале сузе на очи! Хтела бих још да додам да осим тога што сад спремамо гостовање Дана Русије у другим земљама Југоисточне Европе, од оних земаља у којима су наши уметници наступали прошле године најбоље колективе доводимо на гостовање у Русију.

Али, вратимо се нашим наступима. Ове године ћемо поново приказати балетске концерте. Они су сачињени од солиста Бољшог, Маријинског и Михајловског театра, Пермског театра опере и балета. Тако да имамо могућност да прикажемо вероватно четири најбоља позоришта наше земље. Кад је реч о другим жанровима, у ове три земље организујемо оперске гала-концерте. На њима такође учествују солисти из различитих позоришта Москве и Санкт-Петербурга, пре свега Бољшог и Маријинског, природно. И креће наш диван санкт-петербуршки инструментални ансамбл „БИС-квит-оркестра“ (Bis-Quit ) са солистима. Такође су предвиђене изложбе и велики филмски програм.

А сад хајде да кажемо нешто о колективима који ће приказати своју уметност у Русији.

То су колективи оних земаља које смо посетили прошле године. То су Србија, Хрватска, Македонија и Босна и Херцеговина, Република Србска. Почећу од колектива који отвара наш програм. То је колектив из Србије. Веома смо се бринули да нећемо моћи да их доведемо, зато што је то веома познат и веома тражен колектив у свету. Он се зове „Балканополис“. То је колектив под управом Слободана Тркуље. Они су, на пример, учествовали на Евровизији, пунили су велике сале у Јапану. Слободан Тркуља је композитор, певач и музичар. Омладина вероватно познаје њихов стил, он је данас веома модеран.

Музичари су спојили народне музичке инструменте и традиционалне: гитару, удараљке. То је поп-рок-музика с народним колоритом, етно-поп, етно-рок. Знате да је то врло модерно. Јако нам је драго што смо успели да доведемо управо овај колектив, један од најзанимљивијих србских колектива, у Русију. „Балканополис“ наступа 15. септембра у Петербуршком Мјузик-холу и 17. септембра у Дому музике у Москви. Подсетићу да ова група представља Србију. Хрватску такође представља један од најбољих и најпознатијих колектива на свету, то је народни ансамбл песама и игара „Ладо“, који по нечему, по познатости, по професионализму и стилу подсећа на руски ансамбл Мојсејева. Знам да ансамбл Мојсејева долази код нас на овај спектакл како би видео колега. Заиста, хрватски колектив је на врло високом нивоу. Осим тога што певају, плешу и свирају многе музичке инструменте, они доносе на хиљаде комплета народне ношње. То је колосално. Узгред речено, било је врло тешко технички све довести, зато што је то огромна количина терета. Дуго смо радили на томе. Али смо веома желели да доведемо управо „Ладо“, зато што је то најбоље што Хрватска има, по мом мишљењу. Нажалост, ансамбл ће одржати само један концерт, такође у Дому музике у Москви. Он ће бити одржан 22. септембра. Нећемо их довести ни у Санкт-Петербург, ни у друге градове у Русији. Московљани су у овом смислу имали среће.

Желим још  нешто да кажем о оркестру „Загребачки солисти“. То је камерни колектив који свира жичане инструменте. Чудо је што смо успели да их позовемо. Колектив је врло тражен и стално наступа и у Карнеги-Холу и у позоришту „Реал-Мадрид“ и у Краљевској сали у Лондону, на фестивалима у Салцбургу, у Единбургу. Замолили смо их да за нас направе занимљив програм. Биће мало и хрватске народне музике, али главни део програма представљају Пјацола, Вивалди, односно, популарна класика. И мислим да ће гледаоцима бити драго да посете ове концерте и у Москви и у Санкт-Петербургу, и у Ханти-Мансијску. И у закључку желим да позовем становнике и госте Санкт-Петербурга и Москве на манифестације Дана културе земаља Југоисточне Европе. Помало се бринем, зато што смо ризиковали да доведемо такав културни производ који можда и није најпознатији код нас. Желели смо да покажемо најбоље што ове земље имају и све концерте, све програме, који су тражени у целој Европи и у целом свету. Чини ми се да се они нипошто не смеју пропустити!

Покрај нашег микрофона је била Јекатерина Галанова – генерални директор компаније „Оаза“, која организује Дане руске духовне културе у Југоисточној Европи и Дане културе земаља Југоисточне Европе у Русији.

Вера Жердева, Григориј Соколов,