Поново о Шенгену: пацијент је вероватно жив

 Брисел израђује нова правила за обнављање пасошке контроле унутар Шенгенске зоне. Следеће недеље директиву ће размотрити савет ЕУ. Ипак, аналитичари су уверени да је још увек рано говорити о „крају Шенгена“.

Питање граница у земљама Европске уније посебно оштро се појавило у пролеће ове године. Револуције у земљама Северне Африке изазвале су бујицу миграната у Европи, ситуација је нагло отежана. На првим борбеним линијама „миграционог фронта“ нашле су се Италија и Грчка. Италијанско острво Лампедуза преплављено је правим таласом од десетина хиљада избеглица. Премијер Силвио Берлускони је захтевао од ЕУ помоћ у њиховом смештају, с истом молбом се Бриселу обратила и Грчка. Међутим, Европска комисија сматра да избеглице нису политички, већ просто економски мигранти, за које одговара домицилна земља. А пошто домицилним земљама у том тренутку некако и није било баш стало до њихових избеглих рађана, њима су морали да се баве Рим и Атина. Италијани су не размишљајући превише издавали дошљацима из Египта, Туниса и Либије дозволу за боравак на пола године, које су им омогућавале да путују по целој територији ЕУ. Исто бреме проблема на својим леђима је осетила Централна Европа, у коју су сложно кренули усрећене избеглице.

Прва је реаговала Француска: председник Никола Саркози је упозорио на могућност да се једнострано обнови контрола на границама. Од претњи је на ствар одмах прешла Данска: она је о привременом враћању пасошке контроле објавила још у мају.

У принципу, чланови ЕУ и сад имају право да затворе границе у случају терористички претње или за време припреме за велике међународне манифестације. Међутим, „миграциона претња“ се не наводи на списку. Једнострана дејства чланова ЕУ су узнемирила Брисел и тамо су решили да сачине јединствена правила. У директиви, коју је припремила Европска комисија прописано је у којим случајевима ће земљама бити дозвољено да обуставе важење шенгенског споразума.

Актуелна ситуација још једном показује огроман број проблема, који су се накупили у недрима Европске уније, сматра председник Центра за француска истраживања Института Европе РАН Јуриј РУбински.

Аналитичари који су више пута давали изјаве о будућем краху Шенгенске зоне делују исхитрено, уверена је сарадница Центра за европске интеграције Института за Европ РАН Олга Потјомкина.

Не ради се само о реформи шенгенског кодекса. Док су раније државе-чланови имали права да привремено уводе контролу на границама на кратак рок сад се ради о томе да се погранична контрола може увести на дужи рок. И читава ствар је само у томе ко ће ово решавати. Односно, чија ће бити иницијатива – Европске комисије или држава-чланова.

У новој директиви Европске комисије као основан разлог за затварање граница наводи се „неочекивани моћан миграциони талас“ или „неспособност“ једне од „спољних“ земаља Шенгенске заједнице да обезбеди адекватан ниво контроле својих граница. Међутим, документ забрањује једнострано доношење оваквих одлука. По мишљењу аналитичара, тешко да ће европске престонице трпети овакво претендовање на њихову слободу. Тако да се очекују бурне дебате у Савету ЕУ.