Балкански коридор за јединствену Европу

Министрима унутрашњих послова земаља чланица ЕУ, који се окупљају 22. септембра у Бриселу, предстоје сложене дискуције. После изрицања захтева од стране Бугарске и Румуније да се појасни ситауција око примања обе земље у Шенген зону, заједнички демарш су изнеле Аустрија и Мађарска. Министри унутрашњих послова обе земље затражили су од ЕУ да пооштри пограничну и царинску контролу на границама ЕУ са Балканом. Како се подвлачи у њиховом заједничком писму, последњих месеци десио се снажан прилив илегалних избеглица из Авганистана, Ирака, Индије, Пакистана, Сомалије и других земаља који стижу преко такозваног Балканског коридора у Мађарску и друге земље ЕУ.

Одлука Европске комисије донета нешто раније овог месеца да се земљама ЕУ допусти успостављање пограничне и царинске контроле постала је значајан догађај у историји јединствене Европе. И мада се у одобреним документима подвлачи да сличне мере треба да носе координисани карактер и да се примењују као последњи ресурс, општи вектор строже политике ЕУ и миграционо-пограничној сфери је већ задат. Уз то тешко да се треба заваравати на рачун координисаности будућих мера. Како је отворено саопштио председник Француске Никола Саркози, без обзира на сва упутства за координацију, доношење актуалних одлука остаје у националним рукама.

А то значи да се већ у скорије време може очекивати појава регионалних ”интересних блокова” у редовима ЕУ, забринутих због ситуације у појединим пограничним или трансграничним правцима.

Али главобоља за Брисел ипак остаје Балкански коридор. Очигледно надахнута француском и данском праксом, мере ограђивања је већ предузела Словенија у погледу Хрватске. По речима прес-секретара словенске полиције Вене Роле, прилив илегалних имиграната је стекао тенденцију раста у поређењу са претходних 5 година. У периоду од јануара до маја полиција Словеније је фиксирала увећање трансграничног промета илегалаца за 9,2% у поређењу са сличним периодом 2010. године и дата тенденција се очувала током каснијих месеци, подвукла је госпођа Роле.

Упоредо са тим покушаји земаља чланица ЕУ да положе одговорност за супротстављање илегалцима на Брисел врло су лукави. Јер заоштравање ситуације око илегалних миграната постало је директна последица оних војних операција у којима саме европске земље активно учествују у име не само ЕУ, већ и НАТО-а – истакла је у разговору за Глас Русије експерт Центра за проучавање савремене балканске кризе Института за славистику РАН Ана Филимонова:

Главна улога у међународним односима прелази НАТО-у и искључиво фактору силе. То је по мени главна последица оних догађаја чији смо сведоци. Заоштравање проблема на спољним границама ЕУ постало је директна последица неспособности Брисела да спроводи промишљену и избалансирану политику на Балкану и у другим регионима кључним за европску безбедност. На пример, иста та Аустрија или Мађарска међу првима су пожуриле да признају самопроглашену независност Косова. Оне су подржале и сумњиве војне операције САД и НАТО-а у Ираку и Авганистану. Тако да треба ли сада да се чуде због проблема који се појављују на њиховим сопственим границама?

Норме ЕУ првобитно, још 90-их година, требало је учинити удобним пре свега за његове сопствене грађане. Ипак наметљива тежња ка експанзији пратећи НАТО, заокупљеност интервенцијама, између осталог оружаним, у другим земљама и двоструки стандарди које проповеда Брисел, закономерно су утабали опасни Балкански коридор у срцу саме Европе.