Два века и три историјата Казанске саборне цркве

Литургијом, коју је служио патријарх Московски и све Русије Кирил 21. септембра у Санкт-Петербургу почињу свечаности у част 200. годишњице Казанске саборне цркве – једног од православних храмова северне престонице Русије и јединственог храма-споменика руске војне славе.

Датум почетка свечаности није случајан. 21. септембра православни свет слави Малу Госпојну. У Русији је једна од најпоштованијих Богородичиних  икона  Казанска икона Богородице. Чудесно јављање те иконе се десило у 16. веку у Казању. Данас је тај град главни град  руске републике Татарстан, а у оно доба је он био центар татарског канства, које је заузео руски цар Иван Грозни. У петербуршкој Казанској саборној цркви као главна светиња се чува једна од чудотворних икона, којој величанствени храм дугује свој настанак и назив. Подсећајући на  историјат Казанске саборне цркве, данашњи њен настојатељ протојереј Павел Красноцветов прецизира.

Саборна црква је специјално саграђена за Казанску икону Богородице – икону која се овде налазила од времена, када је основан био град од стране императора Петра Првог. Осим тога је Казанска саборна црква - црква војне славе, ту је сахрањен фелдмаршал Михаил Кутузов, победник непријатеља, који је оборио Наполеона. Саборна црква  је просперирала  од 1811. све до 1930-х година. Затим настају оскрнављење, пустош, организација у њој Музеја атеизма… Од 1990-х година протеклог столећа почиње препород саборне цркве. Свечаности у част 200. годишњице, - закључује отац Павел, - то је сећање на оне, који су градили цркву, и оне ко је  у то време владао Русијом. Све те  занимљиве и поучне акције потребне су ради тога да људи схвате: у историју спада не само прошлост.

Историјат Казанске саборне цркве је заиста поучан. Она је саграђена на месту где је некада била мала црква, где се чувала њена  будућа главна икона. Изградњу саборне цркве наручио је 1801. године император Павел, који је желео да би нова саборна црква подсећала на катедралу Светог Петра у Риму. Тако је настала јединствена по својој лепоти црква у стилу италијанске Ренесансе са једном куполом. Црква је висока више од 70 метара и има облик латинског крста. Њене фасаде су украшене рељефима и скулптуралним украсима. Цркву је саградио талентовани архитекта Андреј Воронихин. Он је први у свету разрадио и применио у светској пракси металну конструкцију куполе.

Казанска саборна црква није престала да буде храм ни годину дана након освећивања, 1812 године, када је истовремено постала врста музеја  војних реликвија. Овамо су доносили ратни плен из рата против Наполеонове Француске 1812-1814 године, који је сјајно добила Русија.

У 20 веку је саборна црква је преживела тешко доба. Прогањање религије није оставило шансу да и даље буде храм. Почетком 1920-их година је црква била опљачкана, у Другом светском рату је она била оштећена од гађања и бомбардовања – остало је хиљаду и по трагова оштећења. Најбоље, што су јој  могле да предложе власти то је да постане Музеј историје религије и атеизма. Тек 1990-их година се у цркву вратио црквени живот, почели су и радови на реставрацији и опшироној реконструкцији цркве. Чувена колонада је ради свечаности очишћена од чађи и прашине.

47 јаких рефлектора осветљавају фасаду увече. Сви радови ће бити завршени за 205. годишњицу саборне цркве.

Свечаности се одржавају и у световним оквирима, ту спадају и изложба радова стваралаца цркве, за коју су пружили своје експонате чувени Ермитаж и Московска Третјаковска галерија. Планирају се  међународна научна конференција, концерт филхармоније, дефиле војних оркестара Оружаних снага РФ, чак и ватромет од белих хризантема, које ће хеликоптер бацити на куполу саборне цркве приликом  завршетка свечаности.