Стари папир уместо хартија од вредности

Уочи сусрета „двадесеторке“ агенција за рејтинг Moody’s је довела под сумњу кредитну способност неколико америчких банака, укључујући и гиганте попут Bank of New York. Пре тога су настрадале такође солидне француске и италијанске финансијске институције. Ударац је довршио ММФ: европске банке су непоуздане, потребна је њихова рекапитализација. Није битно из којих извора. Наравно, најбоље би било да оне саме надоместе оно што им недостаје на финансијском тржишту. Ако не буду успеле – онда из државне благајне. А ако не – онда да се реструктурирају слаби или да банкротирају. Европска комисија коју представља валутни комесар Хоакина Алмунија (Joaquin Almunia) овог пута је донела одлуку без оспоравања. Тему разматра аналитичар Сергеј Гук, позвани стручњак је директор Института за економију, дописни члан РАН Руслан ГРИНБЕРГ.

Колико ствари лоше стоје? Европска комисија, која је инсистирала на приливу „свежег новца“ у банке које пате од малокрвности овакав закључак је прихватила беспоговорно. Ово сведоче – продужавање на неодређени рок специјалних дозвола држава за пружање финансијске помоћи кредитним институцијама у невољи. Страх од ланчане реакције у случају великих банкрота показао се као јачи од свих неолибералних рецепата. Ради се о томе што су се у сефовима банака накупиле обезврежене дужничке обавезе проблематичних земаља Еврозоне у укупном износу од 200 милијарди евра. Вероватно да ће тешко било шта моћи да се добије за њих у видљивој перспективи. Тако да стару хартију под хитно треба нечим заменити.

Европске бирократе је охрабрио бивши главни економиста ММФ, а данас харвардски професор Кенет Рогоф (Kenneth Rogoff). Не треба бити тврдоглав у одбрани безнадежних позиција изјавио је он. Не треба се плашити реструктуризације, односно отписивања дугова појединих држава. А шефови европских централних банака треба да дозволе пораст инфлације. „У поређењу с новом финансијском кризом, која прети да ће појести већи дао акумулираних средстава губитак је од пет до десет процената – то је добар посао,“ уверен је светски познати економиста.

Да ли ће наведени рецепти ублажити ситуацију у Еврозони? Мишљење нашег стручњака – директора Института за економију РАН Руслана Гринберга:

„Сами су довели ствари до таквог стања да се не може смислити ништа друго осим да се повећа ликвидност. Ако се дугови отпишу, треба их компензовати. Јасно је да осим државе то нема ко да учини. На крају крајева, нема другог излаза. Јасно је да је све то опасно, али не ради се само о инфлацији. Постоји врло озбиљна потиштеност и код инвеститора, и код купаца роба и услуга. Једни не инвестирају, други не купују. То је парализа. А пошто економија не расте, неће бити ни пораста прихода буџета. У томе је читава ствар.

У датој ситуацији не преостаје ништа друго осим да се штампа новац и да се дели – више или мање ефикасно, како би економија почела да ради. Чини се да овде има мало других рецепата. Политичари не могу да се договоре, ето у томе је читава ствар. А управо у тренутку кад је договор врло важан. Тешко је рећи како ће се све даље одвијати. Мислим да је то заустављање већ започете тенденције ка оздрављењу.

Занимљив савет Европљанима је дато поменути амерички стручњак Кенет Рогоф: да мање слушају савете који потичу од владе САД. Вашингтон није нарочито заинтересован за дугорочно решење кризе Еврозоне. Њему је потребно да се валутни савез одржи до председничких избора 2012. у САД. А тамо после – може и потоп.