Забрањено пушење у филмовима

Сцене пушења у филмовима убудуће ће бити третиране на исти начин као призори насиља и секса, односно такав филм биће рангиран ознаком по којој његово приказивање није дозвољено деци и млађима од 13, односно 17 година. Ово правило још не важи за наше филмове и позоришне представе, али је од прошле недеље узбунило америчке филмаџије. Ову меру др Петар Боровић, лекар који се код нас годинама бори против пушења, поздравља и подржава, мада примећује да код нас у последње време приметно у филмовима има мање сцена у којима глумци пуше. У популарној серији „Бела лађа” ретко се може видети актер са цигаретом, а филмови серијала „Ми нисмо анђели” у којима главни јунак мало-мало пали цигарету, а његови другари и нешто јаче, снимљени су, ипак, пре неколико година када се није код нас захуктала кампања „Србија без дуванског дима”. У серијалу „Црни Груја” пушили су само Турци.

Ипак, у позоришној представи „Хамлет у Мрдуши Доњој” дувански дим се пробијао ових дана до гледалаца и у последњем реду сале београдског Народног позоришта. Значи, ако у се ових дана води акција са мотом „Холивуд без дуванског дима” и код нас може још боље.

– Морам да приметим да су наши режисери већ сами осетили да у филмовима глумац са цигаретом не шаље добру поруку, па наши глумци у филмовима све ређе пуше, а када и то чине углавном су то негативци, што је веома важно. Оваква порука је веома важна, јер млади људи су склони да без контроле, без „филтера”, прихватају навике јунака из филмова, да се идентификују са њима. У тренутку када се као нација боримо за смањење пушења свака иницијатива је важна – каже др Боровић, лекар у Институту за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут” и члан Националне комисије Министарства здравља за сузбијање пушења.

У Америци, тако је, дакле, прокламован нови вид борбе против пушења. Администрација за класификацију и рангирање филмова, јединствено тело, комитет који чини 12 родитеља, у сарадњи са Америчком националном асоцијацијом за филм, успела је да издејствује одлуку по којој ће се филмови са сценама пушења пооштрено рангирати у познатом PG рејтингу. Значи, сцене пушења биће сврстане „раме уз раме” са сценама секса и насиља при одређивању подобности филмова за млађе гледаоце. Такође, то више неће важити само за филмове са тинејџерском тематиком, већ за све филмове одреда. Подсећамо, у тинејџерској сапуници „Беверли Хилс” пушење је било строго „аут”, али је у филму „Добри Вил Хантинг” иако са веома сјајном поруком младима, сваки други кадар био са младом особом која је пушила.

Такви призори у филмовима, све је очигледније, преселиће се у историју. Већ у овом тренутку сваки филм подлеже рестриктивном режиму рангирања у Америци и самим тим приказивања, а ако се неко ипак одлучио за призор глумца у облаку дуванског дима, мора да се огради и да да јасну поруку о штетности и последицама пушења. Изузеци су дозвољени када је реч о описивању нечије навике и лошег понашања са каснијим фаталним последицама или када је лик у филму историјска личност коју је тешко замислити без цигарете, као на пример што се Винстон Черчил не може замислити без томпуса. Строго се забрањује и гламуризација – слављење пушења.

Једна фондација која се финансира новцем добијеним од одштета које су дуванске компаније платиле оштећенима и која ради заједно са Америчком асоцијацијом за болести плућа, као и са харвардском Школом јавног здравља, у овом новом таласу борбе против пушења заложила се и да се у филмове убацује више порука које указују на штетности и опасности пушења, као и за ширу забрану приказивања брендова цигарета у филмовима.

Иначе, др Боровић нас подсећа да се у Србији најзад бележи пад укупног броја пушача за 5,2 одсто у односу 2000. годину. Статистике још кажу да сада у Србији 35,5 одсто становништва спада у категорију пушача, док свакодневно пуши 29,4 одсто становништва. Док је пре шест година пушио сваки други мушкарац, данас то чини 39,7 одсто. Мушкарци су у овој области били бољи од жена, мада је и код жена за три одсто мањи број пушача. Међутим, оно још важније јесте да су данас грађани Србије много свеснији штетних последица дуванског дима – таквих је 56,9 одсто у односу на 34,6 одсто колико их је било пре шест година.

Др Боровић каже да је најважније што је заустављен тренд повећања пушења, али да је остало још много посла. Истина, додаје, инспектори треба још радикалније да кажњавају пушење на јавном месту и у затвореним просторима, али је кључно да се преко медија стално понавља значај остављања штетне навике пушења. Др Боровић увек радо истиче пример Финске и области Северне Карелије, која је са рекордних 76 одсто смањила пушење на само 26 одсто и тиме решила многе здравствене проблеме – мањи је број инфаркта, можданих удара, карцинома дебелог црева, желуца, грлића материце... То су, међутим, постигли тако што су кренули од закона и забране пушења на јавним местима, преко превентивног рада са младима да их мотивишу да не запале прву цигарету, стварајући мрежу саветовалишта за одвикавање од пушења.

– Суштина је да се сужава простор пушачима. Тако, када особа не може да запали цигарету тамо где ради, па ни тамо где ручава или где се одмара, на крају мора да схвати да је гест пушења непожељан. Са филмовима и концертима је слично, а поента је да се утиче на свест и да се шаље порука да је то непожељно и по здравље штетно понашање – каже др Боровић.

Аустралија: Забрана пушења и у колима

Канбера – Влада државе Јужна Аустралија покренула је информативну кампању којом се становништво упознаје са садржајем новог закона о забрани пушења, чак и у колима.

Нове законске мере, које се односе на возаче који у својим аутомобилима превозе децу млађу од 16 година, почеће да важе од 31. маја ове године.