Русија ће подржати Палестинце у ОУН, али даје предност консензусу у Савету безбедности

Русија намерава да гласа у ОУН за признавање независности Палестине, али би више волела кад би ово питање било решено консензусом. Овако је позицију Москве формулисао министар иностраних послова РФ Сергеј Лавров уочи излагања председника Палестинске националне администрације Махмуда Абаса на Генералној скупштини ОУН.

Очекује се да се палестински лидер данас обрати међународној заједници са захтевом за признавање независности државе Палестине. Интрига још увек остаје. Стручњаци сматрају да ће се он можда ограничити молбом да се Палестини додели статус посматрача при ОУН, попут онога који има Ватикан. Управо у томе се састоји могући консензус, о којем је говорио шеф руског спољнополитичког надлештва. И он се појавио услед интензивних дипломатских преговора.

Махмуд Абас се срео с председником САД који му је јасно ставио до знања: Американци ће ставити вето на сваки покушај Палестинаца да добију независност пре завршетка преговарачког процеса с Израелом. На састанку с руском делегацијом Абас је добио потврду и подршку своје позиције, али је Сергеј Лавров истовремено нагласио да примање Палестине у ОУН не сме представљати алтернативу преговорима. Истовремено са сусретима на највишем нивоу интензивно су радили стручњаци у оквиру „квартета“ блискоисточних посредника. Њихов задатак се састојао у томе да пронађу могућности за наставак преговарачког процеса између Палестинаца и Израелаца.

Саму идеју консензуса први је изразио председник Француске Никола Саркози. Он је предложио или да се усвоји захтев Палестинаца и одложи разматрање или да се смањи њен статус. Односно, Палестина постаје посматрач. Међутим, нису сви европски партнери подржали Саркозијеву идеју. Премијер Велике Британије Дејвид Кемерон је склон да подржи америчке савезнике. Без обзира на то, трагање за компромисом се наставља и могуће је да ће решење бити нађено, сматра стручњак за Блиски Исток с Њу-Јоршког универзитета Бен Мир.

Просто ставити вето на резолуцију није баш добра идеја. Уместо тога да једноставно ставе вето на резолуцију САД могу да замоле да се она детаљно проучи. Просто могу да кажу: потребно нам је више информација. На пример, о томе каква је опште идеја, куда све то може да доведе и тако даље. То може трајати неколико дана, вероватније недеља, а можда и месеци. И тако САД неће ставити вето на резолуцију, али ће добити на времену. А за то време је сасвим могуће поново иницирати преговоре између две стране.

Палестина и Израел су „притиснути“ између Средоземног мора и реке Јордан. И без обзира да ли они то желе или не – морају да живе једни поред других. Политиколог из Тел-Авива Александар Етерман скреће пажњу на то да јавно мњење на свету данас ни из далека није произраелско.

С чисто дипломатске тачке гледишта појављује се непријатна, отворено штетна прича за све стране, која кочи мировни процес, подиже тензију у ситуацији на Блиском Истоку. Сад су Американци постали непријатељи за већи део муслиманског света. Израел од тога заиста нема ништа. Невоља је у томе што у тим условима није могућ никакав договор. Промене у региону изазивају изузетно велики опрез. И ствара се осећај да сви каснимо, да воз одлази, а ми остајемо на перону. Ситуација у контексту арапских револуција и промена у региону ће буквално за годину-две дана бити много неповољнија и за мировни процес и једноставно за нормалну коегзистенцију.

И САД и Израел се плаше да признавање независности Палестине у корену може пореметити ситуацију на Блиском Истоку. Сам преговарачки процес ће постати немогућ, сматрају лидери ових држава. Заиста, последице по њих могу бити жалосне, сматра руски стручњак-познавалац Истока Борис Долгов.

То одмах изазива питање о томе да је део територије палестинске државе окупирао Израел. Ако палестинска држава постане пуноправан члан ОУН, ово питање у складу с тим мора бити изнето на разматрање ОУН. А познато је да држава, која незаконито окупира део територије друге државе мора бити подвргнута санкцијама ОУН. И САД, наравно, на то никад неће пристати.

Ипак, како је рекао Сергеј Лавров, Палестинци заслужују да се чују у ОУН и они су одмерили последице свог корака. Они морају сазнати шта светска заједница мисли о њиховом проблему. Узрок због којег Палестинци желе гласање у ОУН је то што је за њих важно да се истакне потреба обнављања преговора на основу међународних споразума, сматра министар.