Берлин-Атина-Брисел: страсти се узбуркавају

Берлин захтева да се максимално пооштри дисциплина земаља ЕУ. Немачки канцелар Ангела Меркел је изјавила да Брисел треба да има право да анулира буџете земаља које премаше норме дефицита. При томе Меркел се још једном изјаснила у знак подршке  зоне евра — Грчке. Сама Атина до данас не може да одобри пакет мера за смањење буџета.

Само стезање буџетног каиша ће помоћи да се изађе из кризе, сматра Ангела Меркел. Она је позвала све да се сете какви су строги параментри били постављени у економски темељ зоне евра:

Борићу се на европском нивоу за то да имамо право да одлучно делујемо у погледу оних који поново и поново утврђују буџете који не одговарају Пакту стабилности и раста. Морамо да будемо сигурни у то да можемо да анулирамо такве буџете. Иначе се никада нећемо извући из кризе.

Пакт стабилности и раста предвиђа између осталог ниво државног дуга испод 60% од унутрашњег бруто производа земље. Али данас Шпанија, Италија и друге земље које су потписале пакт, премашиле су тај ниво много пута. И чак у самој Немачкој ниво државног дуга држи се изнад 80% унутрашњег бруто производа. Без обзира на строге изјаве које је дала Меркел, Немачка није спремна за искључивање Грчке из зоне евра. Са једне стране немачке банке данас поседују највише грчких хартија. Са друге, Меркел осећа утицај бирача, од којих многи још верују у идеје европске интеграције, говори руски политиколог Владислав Белов:

Сада свака изјава Меркел у знак подршке Грчкој представља позитиван фактор. Јер нико од експерата не зна какве могу да буду последице банкротства. Меркел сматра да управо таква политика треба да наиђе на подршку у бундестагу. Она се осврће на предстојеће федралне изборе и строго критијуке партнере из коалције који су евроскептици.

Ипак Грчка за сада не може да усагласи нови пакет мера на пооштравању буџетске дисциплине. При томе сваког дана се појављују нове шпекулације поводм банкротства земље. Јуче су медији саопштили да је план спасавања зоне вера тобоже већ усаглашен са ММФ и да предвиђа отписивање 50% дуга Атине. Грчке власти су информацију оповргле и са нестрпљењем чекају нову траншу зајма међународних финансијских организација, говори руски еконимиста Сергеј Моисејев.

Сада су потребне не дискусије већ фактичке одлуке органа који су блиски разрешењу грчког проблема. Морамо да сачекамо пресуду заједничке комисије поводом испуњавања текућих обавеза од стране Грчке. Ако буде дат позитиван сигнал, други пакет помоћи Грчкој ће бити утврђен.

Заиста, ове недеље треба да буду објављени резултати испекције коју спроводе представници ММФ, ЕУ и европске Централне банке. Мада, по последњим информацијама, они нису ни полетели у Атину. Мада је сада важан сваки дан. Ако транша помоћи од 8 милијарди не буде издвојена до средине октобра, Грчка неће имати паре да плати дугове, и земљу чека техничко банкротство. У међувремену у штампи се већ активно разматра могућност увећања обима Европског фонда финансијске стабилности. Сада он износи 440 милијарди евра, а до краја недеље, после гласања у парламенту низа земаља, може да буде увећан до 780 милијарди. Али како би се спасле све проблематичне земље, по прогнозама експерата, потребно је више од 2 билиона евра.