Русија поставља услов

Редовни самит Русија-НАТО биће одржан само у случају да буде постигнут компромис у вези с противракетном одбраном. Ово је изјавио стални представник Русије при алијанси Дмитриј Рогозин. У својству специјалног представника за питања ПРО он обавља низ консултација с руководством европских земаља-чланица НАТО. Ове недеље он је такође обавио преговоре у Бриселу и срео се с политичким и војним руководством Португалије.

Испоставило се да је одржавање самита Савета Русија-НАТО који је планиран за мај 2012. године у Чикагу доведено у питање након многобројних неуспешних покушаја да се постигне договор о пројекту противракетног система одбране за Европу, који развија САД. Засад се преговори очигледно не покрећу с мртве тачке.

Подсетићемо да су се у новембру прошле године у Лисабону Русија и Северноатлантска алијанса договориле о сарадњи у овој области. Руска страна сматра да израда концепције и архитектуре ЕвроПРО треба да се реализује на равноправној основи и да треба да се предвиде мере адекватне ракетним ризицима. Без обзира на договоре САД су наставиле да развијају систем по сопственом плану. Тада је Москва замолила да јој се доставе гаранције да он неће бити усмерен против Русије. Представници америчке администрације су више пута изјављивали да ПРО не представља претњу по интересе Русије и њен стратешки потенцијал. Међутим, за руску страну је од принципијелног значаја да гаранције буду забележене на папиру, а не на речима. НАТО позива да му се верује на реч.

Дмитриј Рогозин изјављује да у НАТО морају бити свесни: „без достављања Русији јасних, недвосмислених и дугорочних гаранција немогућа су било каква заједничка дејства.“

Испоставља се да се речи НАТО не завршавају увек делима. А кад они почињу да мисле једно, говоре друго, а раде треће, појављује се огромна разлика између речи и реалних дејстава. И сад то видимо. Буквално одмах након Лисабонског самита дошло је до повлачења кад су све руководство Атлантске алијансе и Сједињене Државе пре свега, одједном изјавили: не, не, не – то ће бити засебни системи. Русија ће имати свој систем, ми ћемо имати свој систем, али ће негде у нечему сарађивати. Ми смо рекли – добро, нека то буду разни системи. Међутим, зашто је онда радијус дејства и сектор домета ваших ракета такав да досежу све до Уралских планина. Какав је то онда штит ако покрива у принципу територију партнера? Зато говоримо о томе да ако хоћете да заштитите Западу Европу од, да тако кажемо, све већих ракетних ризика, радите то сами. Али се немојте гурати на нашу територију зато што ми имамо своју ваздушно-космичку одбрану. Сад је развијамо.

Као доказ тога да систем ЕвроПРО који се развија дотиче интересе Русије Дмитриј Рогозин је навео реферат америчких научника с Масачусетског универзитета. У њему се потврђује да ће у трећој и четвртој фази, а ове фазе претпостављају лоцирање ракета-ловаца у Пољској, у Балтичком региону, с могућношћу уласка у северна мора флоте за противракетну одбрану САД, настати реална претња по руске стратешке снаге. „Уколико наше колеге из НАТО не верују руским научницима и стручњацима, нека саслушају макар своје сопствене стручњаке. Они практично немају чиме да парирају оваквим информацијама,“ – истакао је Дмитриј Рогозин.

„Изјаве руског специјалног представника одражавају све већу забринутост Москве због тога што САД и НАТО не желе да иду у практичне договоре с Русијом о потпуном учествовању наше земље у стварању ЕвроПРО,“ – сматра главни уредник часописа „Народна одбрана“ Игор Коротченко:

Очигледно, било би кратковидо и глупо правити се у овим условима да се ништа не дешава. Управо због тога је Дмитриј Рогозин изјавио да алијанса мора да схвати: ако на преговорима о ЕвроПРО ускоро не дође до битног напретка, Русија не види смисао у одржавању заједничких самита који се уместо конструктивног разматрања заиста насушних проблема европске безбедности претварају у сцену за празне разговоре. Ово Русији нипошто не одговара и НАТО из тога треба да извуче одређену лекцију и да да конструктиван одговор на све руске предлоге, који су дати након Лисабонског самита.

Кад би Русија, земље Европе и Сједињене Државе заједно учествовали у обезбеђивању безбедности на континенту, то би могло да створи заиста јединствен нови квалитет поверења између Истока и Запада, наставља стручњак. Међутим, нажалост, преговори се одвијају крајње тешко, а и времена остаје све мање и мање. Засад је јасно једно: Русија је спремна да тражи решења, која одговарају свим странама, али ни са својих позиција се неће повлачити, пошто се ради о стратешкој безбедности земље. „Морамо да постигнемо само таква компромисна решења, која ће се заснивати на равнотежи наших интереса. Безбедност је вредност, које се Русија никад неће одрећи,“ потврдио је Дмитриј Рогозин.