Не треба вам турска обала

Радар система ЕвроПРО се може лоцирати у Грузији, а не у Турској. С оваквом понудом се Вашинтону обратио Михаил Сакашвили. По мишљењу грузијског председника с територије његове земље САД ће моћи много лакше да прате евентуални старт ракета из Ирана.

Главни аргумент Михаила Сакашвилија у корист „грузијске ПРО“ је следећи: Тбилиси ће делити податке које добије са своје радиолокационе станице (РЛС) с Тел-Авивом, док ће у случају с РЛС у Турској Израел остати без ових информација.

Подсетићемо да су се турско-израелски односи у последње време заоштрили. Анкара је захтевала извињење због прошлогодишњег погрома „Флотиле слободе“, која је послата ради пробијања блокаде у сектору Газе. Тада су израелске специјалне јединице освојиле турски трајект „Мави Мармара“. Тел-Авив се није извинио позвавши се на то да таквог захтева нема у реферату специјалне комисије ОУН, која је истражила инцидент. А почетком септембра Турска је потписала с САД споразум о лоцирању на својој територији једне од РЛС из пројекта ЕвроПРО. Притом је један од главних услова Анкаре био да не дели с Израелом податке праћења.

У таквој ситуацији се на сцени појавио баш Михаил Сакашвили. У интервјуу за амерички сајт The Daily Beast он је објаснио да ће са станице, смештене „на брдима Грузије“ бити много лакше да се запазе ракете које пусти страшни Иран. А у Тбилисију нема ни трвења између Турске и Израела, тако да ће се информације редовно испоручивати свим заинтересованим странама.

Ипак, покретач идеје није био грузијски председник. Како се испоставља, укидање одлуке о лоцирању у Турској радара ПРО покушавају да издејствују утицајни амерички сенатори-републиканци Џон Кајл и Марк Кирк. Њих категорички не задовољава то што Анкара нема жељу да дели податке с израелским колегама. У принципу, чињеница да се Сакашвили у својој делатности руководи налозима западних покровитеља одавно није тајна. Међутим, време је да покровитељи схвате да се играју ватром, нагласила је у интервјуу за „Глас Русије“ лидер грузијске опозиције Нино Бурџанидзе.

Ситуација у Грузији је трагикомична и наши пријатељи на Западу то треба да схвате. Земља у којој живимо не само да није демократска, ова земља је нестабилна, пошто је на руководећем положају непредвидив и неозбиљан човек као што је Сакашвили. Човек који говори и сматра да је исправно поступио у августу 2008. године у сваком тренутку може поновити исту ствар.

Наравно, може се претпоставити да се председник Грузије брине за безбедност своје земље. Међутим, у том случају наступајући с оваквом понудом Сакашвили много ризикује, истиче стручњак одељења за Кавказ Института земаља ЗНД Руслан Харабуа.

Ако се било какве радње буду дешавале на територији Ирана он ће се бринути за безбедност своје земље. Међутим, у овој ситуацији је то палица с два краја. Јер, чим буду лоциране било какве противваздушне снаге САД појавиће се питање: а да ли ће удари Ирана бити усмерени против Грузије? Тешко је рећи колико ће се он обезбедити.

Сакашвилијев предлог је највероватније још један потез у игри коју воде одређене снаге на Западу. Чак је и главни аргумент – заинтересованост Израела за податке, било с турске било с грузијске РЛС натегнут, сматра стручњак Центра за међународну безбедност ИМЕМО РАН Пјотр Топичканов.

Не мислим да за Тел-Авив информације с радара који су лоцирани у Грузији или у Турској имају велики значај. Сопствена средства за праћење која Израел поседује омогућавају му да контролише ситуацију у Иране и добија информације о пуштању ракета с његове територије буквално за минут. Што се тиче Москве, Русија и САД се консултују поводом сарадње у области противракетне одбране. Ако САД потпише било какав споразум с Грузијом, у Москви ће се то сматрати деструктивним кораком.

У септембру 2009. године администрација Барака Обаме је одлучила да се одрекне свог првобитног плана „ракетног штита“ – лоцирања у Чешкој и Пољској елемената система ПРО. Вашингтон је планирао да ограничи лоцирање противракета на бродовима. Годину дана касније, на самиту у Лисабону, руски председник Дмитриј Медведев је предложио НАТО да се створи јединствени систем противракетне одбране с две различите зоне одговорности. Алијанса није подржала предлог, ограничивши се обећањима „да ће наставити преговоре“ о овом питању и тврдњама да је систем штит од иранске и севернокорејске претње.

Преговори још увек трају, Вашингтон у међувремену закључује споразуме о лоцирању елемената ПРО. На овом списку су већ Румунија и Турска, сад се ближи и Грузија. У НАТО ипак „очекују постизање компромиса с Русијом“. По мишљењу генералног секретара алијансе Андреса фог Расмусена то ће се десити на самиту, који ће бити одржан у Чикагу следеће године. А по мишљењу руског сталног представника при НАТО Дмитрија Рогозина то може и да се не деси. Москви нису потребне непоткрепљене тврдње о томе да систем није усмерен против Русије, већ документовани договори и реална сарадња.