Ој, ракијо рако, ја те волим јако

Замислити рођење, крштење, прославу славе, свадбовање, сахране и још много тога заиста је немогуће без ракије. Наш народ користи ракију у многе сврхе, јер она има велику улогу, како у свакодневном животу, тако и у обредном.

Иако су познате посљедице употребе, ракију је народ одувијек сматрао више корисном него штетном. Већина старијих лица сваког јутра има обичај да попије по чашицу ракије, а стечену навику правдају тиме да она отвара апетит.

Сматра се да је лијек за многе болести и да кријепи и јача организам. Највише се користи за испирање грла, код стомачних проблема, за чишћење рана, као јача анестезија при разним врло компликованим захватима народних љекара, када боли зуб, уво, око или код тежих заразних болести као што су жутица, туберкулоза и друге.

Поред тога што је ракију стигла конкуренција, и обичај печења ракије доста је запостављен. Раније се знало ко у селу пече ракију, да ли је већ испекао или ће пећи у скорије вријеме. Било је мање казана, или "веселих стројева". Данас у једном селу има неколико казана, а за казанџије да се не говори.

- Чим се наложи ватра, стижу комшије да пробају и да помогну. Знало се остати цијелу ноћ и пећи, није било прекида. Данас је то другачије. Омладина само пије пиво, шток с кока-колом, ту је и влахов и још ко зна шта све не. Био је народ здравији када се само ракија пила. Одавде се гајбама "шљива" возила за иностранство. Посебно се паковала у гајбе од 25 килограма, морала је на "шљиви" бити петељка и добра боја - каже Радивоје Комненовић (66) из Мишковаца, код Дервенте.

Ништа другачије не говори Јевросима Прерадовић (78) из Мишковаца, која сама настоји да остане будна поред казана. Нема више окупљања, приче и пјесме као некада.

- Нема више старих обичаја. Данас бјеже од казана као да је ђаво, неће нико да ухвати ручку, да окрене. Да је у флаши, онда би било муштерија. Посебно се пекао кромпир испод жере, печењци, погача... Нема тога више. Жалосно - каже Прерадовићева.

На пијацама може да се пронађе ракија за три марке, четири и пет, док друга група трговаца каже да права ракија кошта седам до десет марака. Најомиљенији тренутак многим купцима ракије јесте куповање на пијаци, јер, док се добар познавалац праве ракије одлучи, очи му се морају зацрвењети и ноге много брже корачати.