Четири цента за квадрат локала у центру града

Фирми "ВР" Верице Ракочевић, без икакве накнаде на десет година уступљено је око 700 квадрата "Југоекспортовог" простора у центру Београда уз обавезу да овој фирми уплати 30 одсто годишње добити. Та уплата за 2006. износи 30.000 динара, па испада да Ракочевићева плаћа кирију од 50 центи по квадрату на годишњем, односно четири цента на месечном нивоу.

Иначе, 30.000 динара кошта једна скромна хаљина у "ВР" бутицима.
Уговор са познатом модном креаторком само је један од 16 уговора о пословно-техничкој сарадњи које је од 2002. до 2005. склопио стечајни управник "Југоекспорта" Александар Павловић дајући у закуп простор ове фирме по ценама на десетине пута нижим од тржишних. Уз помоћ своје сестре, тадашњег правног заступника "Југоекспорта" Јасмине Павловић-Којић (оптужена у предмету "стечајна мафија"), Павловић, познат као стечајни управник "Дафимент банке" и још неких банака, фирми "Далас" из Тутина омогућио је коришћење око 6.500 квадрата пословног простора "Југоекспорта" уз месечну закупнину од милион динара (мање од два евра по квадрату). О каквој је повластици реч, најбоље говори чињеница да фирма "Фероглас" за 240 "Југоекспортових" квадарата у Кнез Михаиловој месечно плаћа 900.000 динара, а да тржишна закупнина локала у Коларчевој, где "ВР" користи 60 квадрата, износи око 30 евра по квадрату.
Све ове волшебне трансакције одобравања дугорочног закупа простора фирме која је у стечају (?) обављане су уз аминовање неких од главних актера афере "стечајна мафија" - бившег председника Трговинског суда Горана Кљајевића, председнице стечајног већа Делинке Ђурђевић, а једно време стечајни управник "Југоекспорта" био је такође оптужени адвокат Немања Јоловић. Али черупање некад моћног социјалистчког гиганта почело је још 1995. када је в.д. директор Зоран Трифуновић кога је поставила влада Мирка Марјановића фирми "Лутра" Душка Михајловића у двадесетогодишњи закуп "поклонио" пословну зграду површине 580 квадрата у улици Мајке Јевросиме. Читаве две деценије закупа "Лутра" је платила унапред милион и по динара (око 450.000 немачких марака) или свега 12 центи месечно по квадрату. Тржишна рачуница показала је да је "Лутра" платила кирију за највише 10-11 година и да би 2006. године морала да се исели. Али предлог за поравнање није "прошао" па ће фирма бившег министра полиције у "Југоекспортовом" простору наредних девет година становати буквално џабе.
И док заштићени закупци уживају, оштећен за милионе евра некад моћни "Југоекспорт" налази се пред банкротом. Након свега Агенција за приватизацију предлаже продају у деловима, а преосталих 85 запослених у писму премијеру Коштуници инсистира да се фирма прода као правно лице са свом својом имовином укључујући и 51 одсто капитала "Авала филма", чија је тренутна вредност (објекти и 27 хектара земљишта у Кошутњаку) процењена на преко 300 милиона евра. Осим што је обавештен о актуелној ситуацији, премијер је са криминалним радњама у "Југоекспорту" упознат још из времена када је био опозициони лидер. У време генералног штрајка 1995. ДСС је издао проглас који се завршавао речима: "Радници 'Југоекспорта' су 10 месеци у штрајку. Несаломивима свака част!"
Испоставило се да су југоекспортвци сломљени тек када је Коштуница дошао на власт.