САД: Курс ка свргавању Чавеза

Саопштења америчких средстава за јавно информисање о хоспитализацији Хуга Чавеса прозвучала су као још један сигнал који се упорно шаље из Вашингтона: „Чавесово време је прошло“. Још је летос Роџер Норјега, бивши представник САД у Организацији Афричких Држава објавио чланак: „Венецуела би могла да живи и без Чавеса“ са лајт-мотивом: председник болује од рака, он не контролише ситуацију, политички режим који је на власти у Венецуели није способан за живот: „Борба за Венецуелу без Чавеса је, изгледа, већ почела“.  Норјега је позвао венецуеланске опозиционаре да убрзају припрему програма  за „прелазни период“ од диктатуре ка демократији.

Садашње руководство венецуеланске опозиције, које је у Блоку за демократско јединство (MUD), труди се да бирачи забораве претходника Блока – Демократски координациони центар, који је у периоду 2001 – 2004 г. тесно „оперативно контактирајући“ са ЦИА, Војном обавештајном службом САД и Стејт-департментом, неколико пута покушавао  да организује државни преврат и да физички ликвидира председника земље Хуга Чавеса. Међутим, увек када лидери Блока на брзину изјаве колико су привржени идеалима демократије, у памет се враћају срамне странице екстремистичко-терористичке предисторије MUD-а. Опозиционарима се жури:председнички избори у Венецуели су предвиђени за 7. октобар 2012. године. Почела је борба за бираче, а примитивна парола „Доле Чавес!“ је изгубила привлачност. Од оних који желе да преузму власт захтева се конструктиван предизборни програм. Опозиција је јако дуго говорила: само да скинемо Чавеса - одмах ћемо направити програм. Више ни тај трик не пролази.

Према најновијим анкетама, међу венецуеланским политичарима Чавес задржава позицију лидера. Њега подржава између 55 и 60% анкетираних. Тешко да било ко од потенцијалних конкурената у скоријој будућности може да му се приближи. Сада тих конкурената има једно пола туцета: Енрике Каприлес Радонски, гувернер државе Миранда; Марија Корина Мачадо, посланик у Народној скупштини; Пабло Перес, гувернер државе Сулија; престонички алкалд (градоначелник – прим.прев.) Антонио Ледесма и други. MUDјош треба да се у фебруару 2012. године међу својим кандидатима одлучи за једног. За сада може само да се гата колико ће тај избор бити безболан за привидно јединство  „антидиктаторских снага“. Без драматичне колизије се неће моћи: опозициони политичари су ауторитарни, егоисте, неспособни за конструктивну сарадњу. На то су више пута указивали амерички дипломати и агенти, објашњавајући својим шефовима у Вашингтону разлоге за своју неефикасност у Венецуели.

Сада је амбасада САД у Каракасу заузета реализацијом комплексног плана  мера које треба да обезбеде прелаз власти у земљи на опозицију… Предвиђене су две варијанте. Најважнији аспект  једне од операција  је пропагандно-козметички: Блок MUDтреба да се покаже као право демократско удружење које брине о интересима свих слојева становништва, без изузетка. Посебна важност се ставља на коришћење парола и програма боливаријанског режима, и на убеђивање маса уз тезу  да уколико победи MUD, његова влада ће да сачува социјалну усмереност политике Чавеса, али ће знати да са више користи него Чавес, располаже приходима од нафте. Наравно, да су све то само пуста обећања. Цео врх MUD-а су поборници неолиберализма. Међутим у изборној кампањи, у ствари већ започетој, јавно признање да  MUD  подржава либерализам прети губитком дела гласова, иако његова демагошка обећања, између осталог о формирању  „владе националног јединства“, налази одзив  у једном делу становништва, уморног од политичке конфронтације.

Организациони рад у опозиционом Блоку пада на извршног секретара Рамона Гиљерма Авелада. Авеладо је професор, стручњак за питања међународне политике и права, члан руководства демохришћанске партије COPEI. У парламент је биран три пута, био је лични секретар председника Луиса Ерере Кампинса. Аутор је преко десет књига, између осталог монографије на тему диктатора ХХ века, у које Авеладо убраја Хитлера, Мусолинија, Стаљина, Франка, Мао Це Тунга и Фидела Кастра. Преко Авелада и његових најближих сабораца амерички спонзори решавају питање финансирања MUD-а, обезбеђење сарадње  са оним тајним опозиционарима који раде на одговорним местима у владиним структурама, полицијским органима, оружаним снагама. „Пета колона“ у боливаријанским редовима ради активно и зналачки.

Народ Венецуеле из „Чавесове епохе“ је стекао политичко искуство и добро зна да неолибералне реформе народу не носе ништа добро. Уколико опозиција победи у земљи ће да почне пљачкашка приватизација, наступиће диктатура олигарха. Престаће да постоји програм индустријализације, модернизације пољопривреде. Корак по корак ће се сужавати програми бесплатног образовања, програми у здравству и стамбеној делатности. Поново ће почети да се, као у време Четврте републике, у државне послове убацује плутократија, на свим нивоима, и пре свега у председничком дворцу. Не треба се чудити уколико у светлости таквих „промена“ народ пружи отпор покушајима да им се одузму социјалне погодности, на које су навикнути, а MUDће, када дође на власт да убеди и армију и полицију да се врати извршавању својих функција кажњавања. У оружаним снагама и органима правне заштите доћи ће до беспоштедне  идеолошке чистке. Без икаквог кастро-комунистичког утицаја! Без икаквог братимљења армије и народа!

Р. Норјега упозорава опозицију да „корумпирана боливаријанска врхушка“, генерали и идеолошки кадрови, „обучавани на Куби“, неће препустити власт без отпора“, чак и „уколико планирани председнички избори буду оборени“. Према сценарију Норјеге види се које аргументе користи венецуеланска опозиција у „нултом тренутку“ при обраћању Сједињеним Државама, позивајући их да „укажу помоћ ради поновног успостављања демократије“. Још увек је рано да се предвиди да ли ће MUDу октобру 2012. године „мирним путем“ да постигне успех. Јасно је једно: уколико Чавес не победи убедљиво, завереници ће да почну реализацију свог другог плана. Преко средстава за јавно информисање које контролише опозиција, помоћу електронике која ће бити прикључена на везе и сл. шириће „доказе“ о томе, да су резултати избора фалсификовани. Како би се дестабилизовала ситуација у земљи довешће радикалне опозиционе групе, искусне у организовању уличних немира, пензионисане официре, студенте, бивше чланове AUC (одреди за самоодбрану у Колумбији) који се крију у Венецуели, градске скитнице.

Чавес зна намере опозиционих лидера – да се „земља запали и испровоцира међународна интервенција“. Он се често присећа априла 2002. године када су „империја јенкија, Пентагон, Бела кућа, крајњи десни кругови САД и Европе“ изгубили: државни преврат је спречио народ који је подржао законито изабраног председника. И ето, после десет година, Империја се поново спрема да силом реши „проблем  звани ­Чавес“.

Рачунајући да ће се догађаји развијати тако да се у земљи створи криза, руководство MUD-а је Конгресу САД већ послало писмо уз молбу да „помогне“, између осталог, и финансијски, „обезбеђење прелазног периода у Венецуели“. Чавес је то назвао „безграничним улагивањем и дрскошћу“, „демонстративним кршењем  националног устава“. У низу интервјуа Председник је упозорио да „ма какве биле околности нећу дозволити да се у Венецуели оствари либијски сценарио“.

Слушајући савете Норјеге, група експерата MUD-а је припремила нацрт „Закона о прелазном периоду“, којим се предвиђа регламентација обавеза новоизабраног председника у периоду између његове победе и ступања на дужност. Посланици – чависти у Народној скупштини су се негативно одредили према могућности да такав закон буде прихваћен, јер су у њему препознали тежњу MUD-а да себи обезбеди полуге утицаја на политички курс земље до инаугурације победника. Полемику са боливаријанским посланицима који сматрају да није сврсисходно да се тај закон прихвати, руководство MUD-а је протумачило да „ни Чавесове присталице не верују у његову победу“.

За Чавеса и његово окружење победа кандидата MUD-а на изборима значила би реванш присталица неолибералног модела у земљи, уз неизбежно ликвидирање социјалних достигнућа боливаријанске владе. На спољнополитичкој сфери  ће, са гледишта чависта, да почну не мање  узбудљиви процеси: обнова савезничких односа са Сједињеним Државама и прекид учешћа у Боливаријанској алијанси за народе Латинске Америке (ALBA). Сасвим је могуће да ће се поново прегледати организационо-статутарни документи Петрокарибе, да ће се отказати „прекомерне“ финансијско-економске обавезе. Биће „деидеологизовани“ и пребачени на комерцијалну базу енергетски споразуми са Кубом (са негативним последицама по  њену економију). Војно-техничка сарадња са Русијом ће да изгуби актуелност. Према тврдњама неких чланица MUD-а трговинско-економске и енергетске везе са Кином ће се очувати, али у умереним сразмерама, како се не би изазвао бес Вашингтона. Свестрана сарадња са Бразилом ће се наставити, јер убрзан економски развој бразилских држава Боливар и Амасонас за Венецуелу представља стратешки задатак. Поново ће се актуелизовати приватизација нафтне индустрије.

Чавес је обећао да ће се у децембру, када сасвим оздрави,  вратити у активан политички живот. Председник ће имати девет месеци да се припреми за изборну кампању, најважнију у свом животу.

Нил Никандров,