Европска криза: белгијски синдром

Ударац у само срце Европе. Кредитни рејтинг Белгије, чија економија до данас није изазивала бојазни, постављен је на ревизију. Тако се о мишљењу експерата реализује најпесимистичкија варијанта кризе зоне евра.

Још крајем септембра француско-белгијска банка Дексиа била је мало позната ван граница ЕУ. Само су економисти памтили 2008. годину, када су власти морале хитно да реконструишу 6 милијарди дуга банке. Ипак прошле недеље вест о томе да је на балансу Дексиа накупила проблематичне облигације у вредности од на десетине милијарди евра имала је ефекат експлозије. Европски Lehman Brothers – најраспрострањеније је поређење којим су наградили Дексиу у медијима. Ипак за стручњаке овакав обрт није изненађење. То да је краљ, у вом случају белгијски банкарски сектор, го, говорило се одавно, истиче председник савета директора компанија Арбат Капитал Менаџмент Алексеј Голубович.

Размере актива неколико великих белгијских банака премашиле су унутрашњи бруто производ Белгије много пута. А новац је тамо лежао углавном француски. У Белгији држи свој новац велики број богатих Француска, који тамо једноставно живе да не би плаћали порез. Осим тога, белгијске банке традиционално су биле, исто као и луксембуршке и швајцарске, активни инвеститори у хартије од вредности по читавој Европи. Зато што је сама земља мала, тамо посебно нема где да се улаже у привреду.

У понедељак власти Француске, Белгије и Луксембурга договориле су се о национализацији белгијског одељења Дексиа банке и пружиле гаранције од скоро сто милијарди евра. Ипак већ је очигледно да лоши дугови перферије озбиљно притискају банке језгра зоне евра и напрслина може да се отвори на најнеочекиванијем месту. А то је још један аргумент за инвеститоре да беже из Старог Света.

У међувремену власти Француске и Немачке су јуче најавиле план спасавања зоне евра, који треба да се појави до новембарског самита Велике двадесеторице. И мада је било изјављено о формирању јединственог финансијског органа, даљем пооштравању буџетске политике и рекапитализацији банака, у суштини није било речено ништа ново.

Још један кошмар зоне евра – Велика тројка рејтинг агенција такође је обрадовала тржишта прогнозом. Осим изјава о ревидирању рејтинга Белгије, Фич и Мудис су снизили дугорочне рејтинге Италије и Шпаније. При чему Мудис је спустио рејтинг Италије за три степена одједном. И ова тенденција не може да не брине, резимира Андреј Логви, главни економиста компаније Рус-Капитал.

Агенције заузимају отоврено антиевропски став. Ако се упореде моменти изласка изјава агенција о смањењу рејтинга и други догађаји на тржишту, види се да се ревидирања рејтинга по правилу подударају са покушајима европских тржишта да одскоче од нових минимума. Можда је то, наравно, обична подударност. Али може се претпоставити да је то елемент неке политике.

Одлучујући самит Велике даведесеторице о ситуацији у зони евра треба да се одржи у новембру. Ипак наде да ће универзални лек бити пронађен има све мање. У том контексту сиесту у Грчкој, па и у Италији и Шпанији нико није укинуо. А немачки пензионери и даље добијају мање од грчких.