Апокалипсе неће бити

Комета Јеленина, са којом су апологете скорашњег смака света везивале долазак апокалипсе, распала се. Судбинску улогу по звезду репатицу одиграла је близина Сунцу. Ово је саопштио руски научник Леонид Јеленин који је пронашао комету.

16. октобра комета Јеленина требало је да се приближи Земљи на минималном растојању – 0,23 астрономске јединице (34,9 милиона километара). Та околност је и родила апокалиптичну грозницу. Тобоже 2012. године због тога ће се на нашој планети десити глобална катастрофа. А аргентински астроном Серхио Тоскано претио је свету доласком ванземаљаца, сматрајући да је комета у ствари космички брод дошљака, а не небеско тело. Такве идеје Леонид Јеленин који је открио комету 2010. назива глупостима и драго му је што се сва та антинаучна бука коначно завршила.

Јасно је већ сада да то није комсички брод. Чак многи људи који су се забављали уфолошким идејама, схватили су да се комета распала и да су научници били у праву. Она није донела никакву катастрофу. Полови Земље се нису променили, она није пала на Земљу. На њој нису долетели ванземаљци.

Нешто слично, истиче Леонид Јеленин, већ се десило 1997. године, када је свет очекивао долазак космичких бродова који су летели иза комете Хејла-Бопа. Али небеско тело је успешно заобишло Земљу без икаквих последица по човечанство. Мада, по речима научника, када би се комета коју је открио сударила са Земљом, катастрофа би била неизбежна. Али орбита комете Јеленина била је добро позната астрономима, и сви су знали да ће она проћи на расторајању од скоро 35 милиона километара од наше планете, што је 90 пута више од растојања између Земље и Месеца. После проласка тачке орбите најближе Сунцу, комета се није појавила на снимцима космичке соларне опсерваторије СОНО. А још раније љубитељи астрономије из Аустралије фиксирали су нагли пад њеног сјаја. Ови догађаји су навели стручњаке да говоре о њеној погибији. Очигледно судбинску улогу по небеску гошћу одиграла је ближина Сунцу, објаснио је за Глас Русије Леонид Јеленин.

Свака комета која улази унутар орбите земље, тим пре комета „динамички нова“ која се први пут приближава Сунцу, обично се распада. То директно зависи од њене величине, а по мишљењу научника, одређује се њеним саставом. Тачније то могу да буду прилично крхка тела, неки конгломерат великих леденица које се приликом колебања на Сунцу и деловања соларних ветрова распадају на делове. Мислим да се то десило и са кометом С/2010 Х1.

Мада су се историјске комете сматрале весницима катаклизми, говори Леонид Јеленин, ми не живимо у 17. или 18. веку, већ у 21, зато се треба растати од средњовековног схватања комета и схватити да оне не носе никаква предсказања.