Светиње Каљининграда под Покровом Богородице

Један од великих православних празника Покрова Пресвете Богородице, данас, 14. октобра обележава се у свим црквама Руске цркве. У Каљининграду, где се ових дана у пастирској посети налази поглавар РПЦ, главна свечаност, литургија, служена је у градској саборној цркви Христа Спаса. Овај величнаствени аналог московске саборне цркве први је у граду храм изграђен по свим канонима православне уметности. Овде се чува јединствени иконостас коме долазе да се клањају ходочасници из читавог света.

Каљиниградска црква Христа Спаса је својеврсна „рођена сестра“ московске главне саборне цркве земље. До тренутка оснивања у граду није било ни једне цркве подигнуте у руском православном стилу. Верници су служили литургију у немачким црквама које су припале Каљининграду од његове пруске прошлости. Бивши град-тврђава Кенингсберг је припао Русији после Великог Отаџбинског рата и био преименован у Каљининград.

Идеја да се подигне локални храм Христа Спаса припадала је актуалном поглавару РПЦ, тада још митрополиту Смоленском и Каљининградском Кирилу. Изградња је започела 1995. године, говори у интервјуу за радиокомпанију Глас Русије свештеник Михаил Селезњов.

Сам догађај полагања темеља храма био је неочекиван и изгледао је као чудо. Прво су се власти противиле и град није био спреман за изградњу цркве. На место полагања темеља донет је дрвени крст који је стајао годину дана. И тек годину дана касније почели су да копају темеље. У земљу је било заривено 1200 потпорних стубова. Мало ко је веровао да ће он икад бити подигнут. Али ипак храм је био завршен и освећен 2006. године.

Исто године на дар цркви предат је јединствени мемељски, или како га још називају, Преображенски иконостас – једини сачувани иконостас овог типа. Његова историја траје неколико векова и започела је од такозваног седмогодишньег рата  између европских земаља, наставља Михаил Сељезњов.

У 18. веку, када се на овој територији налазила руска војска, била су направљена три оваква иконостаса: за Кенигсберг, сада Каљининград, Мемељ – данас је то литвански град Клајпеда и за тврђаву Пилау, сада руски град Балтијск. Затим, када су се руске трупе повукле и ова територија била поново предата Немачкој, два иконостаса су неповратно нестала. Сачуван је само овај који је био у Мемељи. Касније је он доспео у Шведску, затим се нашао у Немачкој, где га је брижљиво чувало братство руских емиграната. А када је митрополит Кирил био у званичној посети Немачкој, сународници су решили да предају јединствени раритет Домовини. Једини услов је био да иконостас буде смештен у каљининградској цркви, зато што је то недалеко од места где се првобитно налазио.

За године премештања по европским градовима и земљама иконостас је доспео у жалосно стање. Стручњаци из московске Третјаковске галерије латили су се рестаурације иконостасног сликарства. Неколико година за редом они су радили на раритету. Данас је он псотављен у доњој цркви каљиниградског сабора, наставља отац Михаил.

Са једне стране, иконостас је насликан у западном стилу: плава позадина, неканонска лица. Све то је туђе православним иконама. Са друге, то је наша историја, сећање, нит која повезује нашу историју. Једни су предлагали да се он пошаље у музеј. Други, напротив, радују се што је он постављен у цркви. Људи у било које време могу да дођу и да се помоле или једноставно да га погледају, ако су то, на пример, музејски радници.

Некада направљен као привремени, иконостас већ скоро три века врши своју духовну и културну службу. За године постојања њему се се прислањале крунисане особе и обични људи. Живи глас далеке историје, мемељски иконостас, прошавши многа искушења, и даље врши своју намену у Цркви.