Глобализација која иде одоздо

Протести по читавом свету против диктатора финансиста, наравно, нису потресли основе система. Али политичком естаблишменту су оставили рецку. И заиста: стотине хиљада људи у 80 држава – од Туниса до Грчке и од САД до Чилеа, објавило је своју нежељу да се мири са постојећим поретком. Са системом финансијске диктатуре, у којем се провалија између богатства и сиромаштва стално проширује и са одусуством светла на крају тунела. Тему размтра Сергеј Гук и експерти – директор Института за проблеме глобализације и социјалних покрета Борис Кагарлицки и немачки политиколог Норман Пех, члан научног савета социјално-економског удружења Атак.

Политичари вероватно нису очекивали тако масовна иступања. Као, уосталом, ни сами антиглобалисти, који су мобилисали своје присталице и симпатизере посредством Итнернета. Каква се реакција може очекивати сада од политичког естаблишмента? Ефикасне акције на корекцији курса или нова популистичка обећања? Мишљење Бориса Кагарлицког.

Мислим да се ни једно ни друго не може очекивати. Популистичка обећања сада нико неће давати. Сви одлично схватају да је немогуће испунити их. Што се тиче некаквих радикалних промена, на њих се политичари неће одлучити, пошто то значи негирати себе. Мислим да сада политичка класа никако неће реаговати. Мада је то врло опасно, зато што ће водити ка ескалацији конфликта између политичке класе и друштва.

Оригиналним тумачењем је удоствојио своје читаоце немачки Лајпцигер Фолксцајтунг. Ни банкарски систем, ни финансијска тржишта и тим пре капитализам нису корен зла. Узрок кризе су дугови. По логике издања, ови дугови нису рукотворна појава, већ су се, очигледно, сручили на главе европљана са неба, заједно са атмосферским падавинама.

Такав аргумент не ризикују да наводе чак ни политичари предани систему. На свеопште избезумљење, многи од њих, укључујући шефа Европске комисије Барозуа, изненада су прогледали. И упустили се у јавно бичевање грамзивих финансијских шпекуланата непатриота, чија је неодговорност довела ЕУ на ивицу економског краха. Та околност да банкари и берзански шпекуланти на челу са босовима хеџ-фондова делују у оквиру правила која су поставили исти ти гневни политичари, не брине раскринкаваче. Као ни то да финансијски кланови манипулишу сумама које могу да провале буџете многих држава ЕУ. Није ваљда да су масовна иступања натерала политичаре да се забрину?

Професор Норман Пех, члан научног савета удружења Атак сматра.

Плашим се да је талас протеста по читавом свету још недовољно јак да се заиста пољуља безбедност политичке класе у Европи. Они, политичари, са њиховим половичним мерама, покушаваће и даље да стабилизују капитализам. Да пресују земље попут Грчке, да укидају демократију и на свим нивоима ће се трудити да спасу актуални банкарски систем, њено преплитање са политичком класом. Вероватно може да постане још горе. Могућ је крах економије Италије, Португалије или Шпаније, који ће деловати на радикални окрет у свести политичара, влада.

Алтернатива има више него довољно. Управо сада у Немачкој удружење Атак представило је критичку анализу и алтернативу, коју нису чула масовна издања. Има много радикалних предлога како да се под друштвену контролу постави банкарски сектор и да се не допусти његово користољубиво преплитање са политиком. То је неопходно. Али плашим се да ће бити потребан још не један шок на међународном нивоу. Протестни покрет мора да ојача и да боље координира своју делатност. Његов потенцијал је несумњиво много већи. Али он није организован, не подржава снаге које желе радикалне промене, каже професор Норман Пех.

Независно од даљег тока догађаја, протести сами по себи тешко да ће нестати. У крајњој линији док не буду уклоњене најнаказније појаве у финансијској сфери, где је благо друштва одвано већ замењено личним.