Британија и Русија – по букеровском рачуну

Избор жирија британске и руске награде Букер – таква је основна годишња интрига „књижевне јесени“. У Лондону се ова интрига разрешава већ 18. октобра, у Москви крајем новембра, али у оба случаја рад жирија се дешава у условима блиским ванредним.

Британски књижевни кругови, чини се, преживљавају раскол. Угледна награда Букер више не поседује неоспорни ауторитет: 14. октобра за инат Букеру утврђена је алтернативна Књижевна награда. Како изјављују њени основачи, између осталог и добитници Букера ранијих година, наша награда предложиће читаоцима романе врхунског квалитета и врхунских амбиција. Пре је ту нишу, признају они, заузимала награда Букер, али како следи из изјаве њене актуалне администраиције, она је концентрисана на погађање жеља публике, и занимљивост се од сада поставља изнад уметничких вредности.

За независну књижевну награду Руски Букер последњих година појавили су се делимично исти проблеми као и за британску: незадовољство избором жирија, ипак, по другим параметрима, констатује у интервјуу за Глас Русије књижевни секретар награде Руски Букер Игор Шајтанов.

Руским Букером били су врло незадовољни. Руски Букер је одиграо помало наметнуту му конзервативну улогу и неко је говорио: желели бисмо више новина, само одакле да их узмемо, то је традиционална конзервативна награда... Али одједном Руски Букер је решио да постане навигатор новине, и тада су се на њега осули меци. Британски Букер је имао помало друге програме. Британци су увежбавали политикоректност, мултикултуралсост, али сада се појавио осећај, о чему доста говоре британски политичари, почев од Дејвида Камерона, да је њихов мултикултурални пројекат, и не само у књижевнсоти, био грешка.

Ипак, гласине о смрти британског Букера испоставиле су се веома претеране. Ове године све је као и обично: од 6 финалиста бира се један, при чему међу претендентима има и предствника руске теме. То је Еј Ди Милер, британски новинар који је радио у Москви и решио да забележи искуство из рускго живота у роману Висибаба (наравно, не без измишљеног). О Руском Букеру такође се говорило са великим немиром: наводно, ове године награда се неће уручивати по својим уобичајеним правилима, она нема спонзора, од сада ће се додељивати само једном у 10 година и слично. Узбуђења су била узалудна: 2011. године заиста се одржава Руски Букер децније, мада, по речима Игора Шајтанова, то не значи промену формата награде.

Подвођење десетогодишњих резултата, то је, рекао бих, срећан проналазак који је постао резултат изнуђене мере. Прошле године се завршио рок петогодишњег уговора са компанијом Бритиш Петролеум која је спонзорисала награду и док смо одређивали новог спонзора, прошло је време, тако да смо могли да објавимо само овај конкурс – Букер деценије. Али у ствари испоставило се да је то врло успешно решење. Јер, како сам говорио, често, при чему код сваке награде, између осталог код Букера, код људи се појављује незадовљство зато што од доброг списка финалиста нису одабрали правог добитника. И ми смо предложили: хајде да сакупимо све чланове жирија за протеклу деценију – 50 људи, и нека они поново гласају и одаберу најбоља дела од 60 књига оних аутора који су у року од десет година пролазили у финале Руског Букера.

После ове провере објективности Руски Букер ће се вратити у свој претходни облик и поново ће објавити конкурс за најбоље дело године. А како ће се сложити британски Букер и Књижевна награда не зна се за сада. Мада, по убеђењу Игора Шајтанова, много награда није недостатак, већ предност књижевног процеса.