„Колапс“ са наставком

За нови режим куцнуо је час истине. Јер смрт Гадафија не решава проблеме Либије. Они тек почињу. Много је стављено на карту и за европске партнере. До таквог закључка долази немачки Зидојче цајтунг, коментаришући смрт либијског лидера. Већ наредног дана после његове физичке ликвидације на ванредно заседање Савета НАТО-а у бирселком штабу окупили су се стални представници земаља чланица алијансе. Главна тема су даља деловања учесника либијске операције под окриљем НАТО-а.

Нешто пре крвавог расплета у Сирту са стране руководства алијансе, као и ЕУ, чуле су се речи о томе да се ближи „колапс“ режима „лидера либијске револуције“ Моамера Гадафија, који је трајао 42 године. Од самог почетка операција Обједињени Браницлац подразумевала је управо ликвидацију одиозног пуковника, и овај колапс је изгледа заиста наступио.

Како је изјавио после достигнутог резултата генерални секретар НАТО-а Андрес Фог Расмусен, алијанса и њени парнтери успешно су испунили мандат СБ УН за заштиту цивилног становништва Либије. Сада, изјавио је он, НАТО ће прекидати своју операцију, координишући ова дејства са СБ УН и Прелазним националним саветом.

Најузвишеније речи похвале на рачун европских партнера из НАТО-а изрекао је домаћин Беле куће Барак Обама. При томе он је посебно подвукао да је НАТО постигао своју циљ, ни једном не ступивши ногом на територију Либије.

Тешко да треба још једном држати за реч шефа алијансе и његовог „старијег“ атлантског партнера. О томе колико је далеко искорачио главни војни блок планете ван оквира резолуције УН добро је познато. Важније је друго – колико се конкретно „приближио“ по оценама генералног секретара НАТО-а моменат завршетка либијске мисије? Судећи по оценама већине експерата, за сада тешко да је могуће одговорити на то питање. По убеђењу шефа комитета Савета Федерације РФ за међународне послове Михаила Маргелова, партизански рат у Либији је могућ и после Гадафија. НАТО, по његовим речима, не може бескрајно да бомбардује. Са тим се слаже и руководилац Центра за међународну безбедност Института за међународну економију и односе Алексеј Арбатов.

Организовани отпор Гадафијевих присталица највероватније ће престати. Али после тога ће започети дуготрајни партизанско-терористички рат, који ће водити исте те присталице. Они ће сакупљати људе из састава племена која су подржавала Гадафија и која ће се сада лишити свега што су имала. Тако да добар резултат за Либију не треба очекивати.

Говорећи о реалности наставка оружаног отпора у земљи, низ експерата не искључује подршку присталица Гадафија од стране дела становништва. Тако, на пример, сматра потпредседник Академије геополитичких проблема Виктор Анохин.

Либија је врло сложена земља са тачке гледишта режима. Људи су навикли на диктатуру, на то да за њих мисли један човек. Истовремено навикли су на бесплатно образовње, стан, електричну енергију, грејање, субвенције. А за последњих годину дана људи су осетили разлику. Планирана је дмократија у замену за „кајмак“. Али „кајмака“ нема, демократије такође нема, води се рат. И становништво је почело већ да пореди, да осмишљава оно што се дешава.

У заједничкој изјави шеф Европског савета Херман Ван Ромпеј и председник Европске комисије Жозе Мануел Барозу свечано су објавили да данас Либија може да окрене страницу своје историје и да почне да гради нову демократску будућност. Лепе речи. И врло познате. Довољно је сетити се, рецимо, Ирака или Авганистана. Исто тако познато звуче изјаве лидера НАТО-а о прекиду либијске мисије чим се алијанса увери у способност нове валсти да осигура безбедност у земљи. Тако да, судећи по свему, „колапс“ свргнутог режима имаће наставак.