Пир у време кризе: „Стаклени дворац“ Европског савета

У Бриселу граде „Европу“ – тако се зове пројекат проширења здања Европског савета. И сада парламентарцима остаје да одговоре на главно питање грађана ЕУ: да ли је ред „џекирати се“ на рачун пореских платиша у условима одужене економске кризе и претњи од распада уједињене Европе?

У самом центру Брисела је у јеку велико подизање нове зграде Европског савета – „стакленог дворца“. То је део реконструкције 90-годишње Résidence Palace.

Идеју да се прошири здање је дао председник Савета Херман Ван Ромпуј, и он је веома на то поносан. На једној од седница посвећеној смањењу државних расхода, Белгијанац је поделио раскошне брошуре са рекламом будућег „дворца“, чиме је веома наљутио своје колеге. Посебно је „беснео“ премијер Велике Британије Дејвид Камерун. Он је назвао „Европу“ која се гради „златним кавезом“ и додао: „Када ти уместо строгих докумената нуде брошуру на глатком папиру о новом здању за седнице Европског савета, поставља се питање, да ли су власти свесне како се осећају наши грађани којима скраћујемо буџет?“

Ипак финансирање „Европе“ и поред незадовољства пoлитичара и обичних грађана наставља да се увеличава. Рачун је већ скочио са 240 на 290 милиона евра. Представници генералног вршиоца радова је одбио да било шта коментарише.

Генерални секретар Удружења пореских обвезника Европе Михаел Јегер је сигуран да се не сме ћутати када се постављају питања о новцу:

Већ сада, када су расходи порасли на 50 милиона – а то је скоро 20% укупне суме – може се рећи да ће тај пројекат бити права рана и драма за пореске обвезнике. Они не могу да се помире са таквим „разбацивањем“ свог новца – и људи, који су за то криви, морају то разумети и одговарати за своје поступке.

У одбрану председника Европског савета се може рећи да је проширење здања заиста неопходно због повећања количине земаља-учесница ЕУ и наравно парламентараца. Осим тога, пројекат подржава премијер Белгије Ив Летерм, који сматра да је „стаклени дворац“ оригинална идеја и да ће нова зграда украсити Брисел, као што га је некад украсио небодер банке Dexia. Али новац за ту банку није издвојен из буџета. У случају „Европе“ ради се не толико о лепоти архитектуре, колико о етици коришћених средстава.