Финансијско чудо-оружје зоне евра

 Средства новог стабилизационог фонда – 440 милијарди евра – сасвим су довољна за спас Грчке од банркотства са њеним дугом од 330 милијарди. Али не Шпаније, Португалије и Ирске са њиховим неплаћеним меницама у укупној вредности од преко два трилиона долара. Да не говоримо већ о Италији или Француској, чије обавезе износе 1,9 и 1,6 трилиона евра. Зато се у умовима политичара зоне Евра родила плодотворна идеја увећања обима стабилизационог фонда без додатних финансијских ињекција. Занимљиву у свим погледима тему разматра коментатор Сергеј Гук и експерт Наталија Кондратјева, шеф центра за економску интеграцију ЕУ Европског института РАН.

Полуга је реч која данас из уста политичара звучи као чаробна формула. Полуга није Архимедова, којом се може преврнути читав свет, алиипак треба да помогне да се зона евра извуче из опасне паучине претећег банкротства. Варијанта прва: стабилизациони фонд даје оригуравајуће гаранције инвеститорима – власницима обесцењених дужничких обавеза – за делимично покриће њихових губитака. Што ће повећати поузданост бондова у очима учесника тржишта. Друга варијанта се у суштини мало чиме разликује од прве. Ствара се наменско удружење за куповину „токсичних“ државних облигација чије ће котације после тога кренути да скачу. Тада ће се појавити и други инвеститори, којима ће удружење предлагати различите врсте оригуравајућих гаранција. У оба случаја ни цента додатних буџетских средстава.

Алхемија у чистом облику – каже са овај план експерт Наталија Кондратјева, шеф центра за економске интеграције ЕУ Европског института РАН. Гаранције обично дају велике финансисјке структуре, додаје она.

Управо оне поседују велике финансијске мишиће, али још поседују и велике финансијске мозгове. Гаранције се дају рачунајући на то да реални новац никада неће бити потребан. Проблем је у томе што се положај у ЕУ није променио. Као и пре 4 године главне позиције на тржишту заузима не разум, не дубока експертска анализа, не некакви фундаментални фактори, већ домишљатости берзанских шпекуланата. То је тржиште које хистерично реагује на сваки знак који може бити дат са најразличитијих места.

И ево парадокса. Сви пате од претњи које ово тржиште ствара за курсеве кључних валута, за цену акција-облигација. Упоредо са тим нико није против насталог поретка. Овај систем, као и раније, рађа нове финансијске мехуриће. И не преживевши фундаментални узрок кризе, ја сам сасвим уверена да ће се криза ускоро поновити, говори Наталија Кондратјева. У финансијској сфери је неред, овде се може било шта. Нико није схватио како да се против тога бори, нико није уразумио финансијску сферу, није смислио за њу разумне оквире. И она по други пут удара на исто болно место.

Тржиште реагује на било који сигнал. Да, постоји систем гаранција, и тржиште се мало смирује. Али то ће бити још једно одлагачко решење.

Осим привременог изласка из грчког проблема (коначни се за сада не предвиђа) учесницима сутрашњег самита ЕУ, који се полако претвара у самит зоне евра, предстоји решавање питања засићења великих банака додатним срествима. Предстојеће делимично отписивање дугова Атине пробиће осетну рупу у њиховим балансима. Ко ће је пупунити? Најбоља варијанта за владе зоне евра је мешовита. Банке треба саме да искористе своје унутрашње резерве. Нека одустану од премија и дивиденди – неће осиромашити. Ако не буде довољно, нек се обрате за помоћ буџетима, у крајњој линији стабилизационом фонду.

Врх зоне евра, по свему судећи, није сасвим уверен у ефикаснсот означених мера. И зато проучава могућности да уђе у дуг са земљама БРИКС-а, као и Норвешке. Никада није на одмет осигурати се.