Учестали самити

Кључни дан за Европу. Данас се у Бриселу одржава завршни самит у целом низу састанака који је посвећен европској дужничкој кризи. Стручњаци пружају различите оцене седнице: превише је питања која се морају усагласити, а ставови страна далеко су од консензуса. У условима политичких несугласица не делује чудно чињеница да је Ватикан понудио своју помоћ за решавање финансијских проблема.

Аналитичари су сигурни да, чак и ако не дође до представљања јединственог плана за спасавање еврозоне, самит ће означити приоритете пред седницу Г20 у новембру. Помоћник председника Русије Аркадиј Дворкович је оптимистичан. У ексклузивном интервјуу „Гласу Русије“ рекао је да политичари имају сваку могућност за постизање консензуса:

Лидери земаља учесница данашњег самита могу да постигну консензус. Имају све што је потребно за то: и политички и финансијски ресурс, и подршку свих разумних земаља, разумних група у целом свету. Јер, стабилност у еврозони је данас кључни фактор за избегавање светске рецесије и новог таласа кризе. Зато, уз ову подршку, лидери земаља Европске уније могу и морају да донесу одлуку. Наравно да свако од њих има својих унутрашњих потешкоћа и унутрашњополитичких проблема, постоји жеља да се финансјски терет и ризици поделе с неким другим, с приватним сектором. То је нормално. Ризци морају да се деле. Најбитније је да се одлука донесе данас. Надам се да ће она бити довољна да смири тржишта.

Дводневна задршка после катастрофалног недељног самита требало би ипак да има позитивног утицаја на његове учеснике, иако постоји велика скепса у погледу перспектива, сматра руски финансијер Денис Барабанов:

Нећемо чути озбиљне изјаве. Свакако ће морати да нас обрадују неким конкретним корацима. Али мислим да ће се ограничити на одлуку о рекапитализацији банака. Постоји неколико опција. Најфункционалнија је она када банке саме спроводе рекапитализацију. Само оне које нису у стању да то ураде добијају помоћ из фонда за стабилност. Друга одлука која се очекује је повећање самог фонда. Мислим да ће он остати непромењен.

Усаглашени обим Европског фонда за финансијску стабилност (ЕФФС) тренутно чини 440 милијарди евра. У недељу је одлучено да фонд неће бити повећан. Мада се раније говорло о потреби да се он повећа до 2 билиона евра како би се надокнадили губици банака због могућег дефолта Грчке и издвојила средства проблематичним земљама еврозоне. Своју помоћ за пуњење ЕФФС понудила је чак и Норвешка – на рачун резерви националног Нафтног фонда. Али је таква процена ризика претерана, сматра главни економиста „Финам Менаџмента“ Алексанад Осин:

У оквиру ЕФФС се емитују обвезнице. За сада су се емитовале за само две земље, Ирску и Португал. Обе земље су искорисиле само десетину тих средстава. Искрено, не Изгледа да ће одлука по питању Грчке, које већ две године виси изнад целе еврозоне као Дамоклов мач, опет бити одложена. Тренутно се на агенди налази реструктурисање њених дугова. Пошто њихова количина није усаглашена до 17. септембра, самит ЕС је померен на 23. септембар. Али консензус по том питању још увек не постоји. Шеф Европске групе Жан Клод Јункер је јуче предложио банкама да добровољно отпишу 60% грчког дуга. Ова мера ће ударити темељ расту грчке економије, сматра Јункер. Али је таква цифра немогућа за европски банкарски сектор, сигуран је Денис Барабанов:

60% је прилично велики износ. Мислим да Немачка и Француска на њега неће пристати. Јер, то је опасан преседан за остале земље. Јасно је да је Грчка тренутно главни кандидат за дефолт, али није немогуће да ће се догодине проблеми продубити у Италији или Шпанији. Може им се допасти ова методика: у том случају могу да не брину о смањењу дефицита буџета, већ само да спроведу отписивање и на тај начин да себи олакшају дужнички терет. Мислим да ће одлука о грчком дугу бити половична, до 40%.

Гласине и информације које прате самите ЕУ и еврозоне употпуњују изјаве политичара. Ту су и отворена озлојеђеност председника Европског парламента Јержија Бузека због резултата седница, и вербални напад председника Француске Николе Саркозија на британског премијера Камерона. У овим условима евроскептичари могу да прославе још једну победу: парламент Велике Британије је замало одобрио одржавање референдума о изласку из ЕУ. Главни аргумент „сепаратиста“ је следећи: „Не желимо да нама руководе неизборни и неодговорни чиновници из Брисела“. Свој улог осуди беспомоћности власти ЕУ дао је и Свети престо. У Савету за праведност и мир католичке цркве рекли су да националне институције не успевају да савладају крзу, те да се мора под хитно основати светска централна банка. Ватикан је такође изјавио да постојећем финансијском систему „недостаје етика“, да „производи неједнакост и похлепу“. Свети престо се својевремено борио против зеленаша помоћу прочишћујуће ватре инквизиције. Обзиром на то како се одвија криза, не би било чудно да се слични позиви појаве на плакатима активиста покрета „Заузми Вол стрит!“.