Министарство културе РФ о покушајима „албанизације“ православних светиња Косова

Проблем заштите православних светиња на Косову поново се разматра на међународном нивоу. Иступајући на заседању Унеска у среду, председник Србије Борис Тадић позвао је организацију да спречи покушај косовских власти да „албанизују“ културно наслеђе покрајине.

Ништа мање насушно питање остаје обнова цркава и манастира на територији јужне српске покрајине.

Како је напоменула у разговору са репортером Гласа Русије заменик директора Одељења за међународну сарадњу Министарства културе Русије Галина Андрејева, домаћи стручњаци 2008. и 2009. учествовали су у експертским мисијама утврђивања стања србских споменика. Годину дана касније руска влада донела је одлуку да издвоји линијом Унеска два милиона америчких долара за рестаурацију манастира Грачаница, Дечани, Пећ и цркве Богородица Љевишка. Тендер за коришћење тих средстава, према постојећој информаицији, треба да буде одржан у првој половини новембра, отприлике 7. новембра.

Резултати тендера ће одредити ко ће вршити рестаурацију – говори Галина Андрејева – али колико сам схватила своје колеге које су се бавиле тим питањем, постоји таква финеса: по правилу, у тендеру могу да учествују организације које су добиле позив Унеска. По мојим подацима, Министарство културе РФ и организације у нашем ресору нису добијале такав позив. Наравно, то изазива велико жаљење. Руски рестаурациони занат има давнашњу историју и богато искуство. Имамо врло јаке рестаурационе школе, посебно ако се говори о таквим тешким радовима као што је рељеф, позлата, моделовање скулптура. Нема равних нашим стручњацима ни у базичним протихаваријским радовима, као што је јачање темеља, зидова, обнова кровова, између осталог у условима повећање влажности и приликом постојања подземних вода.

Четири светиње за чију рестаурацију је издвојила новац Русија разбацане су по разним угловима Косова. Једне су пострадале у току војних дејстава, друге једноставно не штеди време. Шта мислите, којим објектима је помоћ потребна у првом реду?

То је, знате, као када су деца болесна, које да се лечи у првом реду? Рецимо, веома су оштећење фреске у Богоридици Љевишкој у Призрену. Пажњу привлачи манастир Дечани, где укупна површина фресака износи најмање 1000 метара квадратних. Рекла сам само за два објекта, али и други су јединствени и њима је потребна помоћ. Можда стручњаци могу да рестаурирају приоритете. Али са тачке гледишта историчара уметности и музејског радника,  издвојити оно што треба да се обнови у првом реду, врло је тешко.

Какав је однос Министарства културе РФ према покушајима албанских власти Косова и неких западних земаља да преименују покрајинско православно наслеђе у споменике „косовске културе“?

Питање, чини ми се, не треба да се поставља о односу Министарства културе РФ, већ о односу међународне заједнице према онима који иступају са таквим иницијативама. И то је у целини један од задатака патроната Унеска над објектима који су укључени у списак светског наслеђа. Ако се гледа са историјске тачке гледишта, сваки иоле образовани човек може да замисли колико је тесно политичка и културна историја покрајине била везана са византијском традицијом, са православљем. Наравно, могу да нам парирају да су у појединим периодима православни споменици живели у условима доминације муслиманске традиције. Али истинској културни није својствена нетрпељивост према прошлости, тим пре ако она представља тавку лепоту и духовно богатство. На једном од зидова цркве Богородица Љвишка има натпис на арапском – „око види овде лепоту“. Мени се чини да је то врло индикативно.

Да ли су могуће варијенте у којима ће по питањима рестаурације светиња на Косову руске структуре сарађивати са србским колегама директно, а не преко Унеска?

Вероватно би било етичније и исправније када би се главна комуникација вршила преко Унеска. Али сматрам да је наше Министарство отворено за сарадњу са колегама. Већ смо имали експертске састанке, недавно је у Москви са великим успехом одржана изложба посвећена споменицима светског наслеђа који се налазе у Србији. И ради достизања заједничког циља, благог и хуманог, мени се чини да треба користити све могуће контакте и варијанте сарадње.