Бивши амбасадор Француске у Русији о самиту у Бриселу и односима између ЕУ и Русије

У петак, 28. октобра, Научни савет Високе школе економије дао је звање Почасног професора овог високошколске установе која је међу најпрестижнијим у Москви Клоду Бланшмезону, амбасадору Француске у РФ од 2000. до 2003. године. У четвртак увече Клод Бланшмезон одржао је предавање студентима Високе школе економије. На њему је био и наш репортер Игор Јазон.

Предавање Клода Бланшмезона – Савремени проблеми ЕУ и односи између ЕУ и Русије – трајала је 45 минута, зато смо из ње одабрали најакутелнији моменат – кризу евра и одлуке самита земаља чланица зоне евра, завршеног у Бриселу рано ујутру 27. октобра.

Да, тако је. Изградња ЕУ суочила се са тешкоћама, Европа се заиста брине. Тачно је да је читав свет забринут због оног што се дешава у зони евра. Ви знате да у току три деценије стабилног економског развоја, што је био понос Европе, њена изградња имала врло срећне тренутке. И у последње време Европа се нашла под деловањем светске економске кризе и морала је да тражи путеве спашавања своје валуте – евра. Евро је наишао на озбиљне проблеме који брину не сао саму зону евра, већ и читаву међународну економију која је тесно везана за ову зону. Уследио је талас критике и бојазни и како је то било раније, Брисел се испоставио жртвеним јарцем на који су се свалиле тешкоће које су преживљавале земље чланице ЕУ. З авреме свог постојања ЕУ је пошло за руком да постигне процват економског простора, он се проширио и политички на европском континенту. И данас се нашао у ситуацији када мора зајендичким напорима да тражи могућност да помогне неким својим чланицама које су се нашле на ивици банкротства. Криза евра је дотакла неке друге земље ван граница зоне евра. Између осталог и Русију, која држи део својих девизних резерви управо у еврима, зато зависи од стања здравља како саме зоне евра, тако и читаве светске економије. Једном речи, земље зоне евра су се суочиле са проблемима који захтевају ванредне и хитне мере за спас ове валуте. Између осталог и због забринутости за судбину евра која се испољава у Лондону, Њујорку, Москви, Пекингу, забринутости да ће проблеми евра потрести читаву светску економију и да ће проблеми неких земаља зоне евра заразити и друге земље, између осталог и ван граница зоне. Пред тим изазивима протагонисти зоне евра су говорили да треба већ предузимати мере за спас евра, пошто су знаци његове болести постали сасвим очигледни. И лидери свих 17 земаља евра су се окупили 26. октобра у Бриселу и после дугих и ватрених дискусија дошли до конесензуса у погледу мера за спас евра како би се вратила стабилност на финансијским и банкарским тржиштима и у земље зоне евра и како се не би допустила рецесија економије. Једна од таквих мера постало је формирање Стабилизиционог фонда у висини од хиљаду милијарди евра, чија середства ће отићи на помоћ земљама које тону. Данас је то пре свега Грчка, чије тешкоће могу да изазову сличне проблеме у Португалији, Ирској, као и у, што је више него вероватно, Италији, чије власти са тешкоћом задржавају контролу над ситуацијом у италијанској економији која се погоршава.

Професор Клод Баншмезон посведочио је интензивну сарадњу ЕУ и Русије у космичкој сфери, као и у другим високотехнолошким областима, означио је добре перспективе за развој сарадње у области нуклеарне енергетике. Подсетио је и на партнерство у другим сферама. Између осталог 45% природног гаса који троше земље ЕУ увози се из Русије. Ови обими ће се увећати на рачун Северног и Јужног тока. Активно се развија сарадња у сфери научне размене и образовања. Изразио је наду у скорије решавање визних проблема, што ће постати још један фактор проширења студентских размена између наше две стране.

Слушали сте делове предавања на тему Савремени проблеми Европске уније и односи између ЕУ и Русије, које је одржао професор Клод Бланшмазон, бивши амбасадор Француске у Руској Федерацији за студенте Високе школе економије у Москви.