Војислав Шешељ + Хашки трибунал = неyзвраћена љубав

Хашки трибунал осудио је Војислава Шешеља на 18 месеци на основу оптужбе за непоштовање суда. Казна је изречена за то што је у својим књигама политичар открио имена 11 заштићених сведока, који су иступали на главном суђењу против њега. Да подсетимо, то је већ друга оваква пресуда против лидера србских радикала.

За шта је конкретно крив Шешељ, Међународни трибунал не може да објасни од 2003. године. Како је изјавио у интервјуу за нашу радиостаницу руски правник Александар Мезјаев, посленику суде пре свега за „политичке говоре“.

Наравно, ни у међународном праву, ни у статуту трибунала нема такве тачке, зато оптужба против Шешеља у принципу не потпада под надлежност Међународног трибунала за бившу Југославију. Можда тачка као што је „подстрекаштво“ на злочин. Али тада треба доказати да је конкретна дата изјава послужила као непосредни узрок злочина. А таквих доказа у Шешељевом случају нема. Ако анализирамо текстове његових иступања, видећемо да они не садрже ништа слично. А интерпретације у својим циљевима могу се низати у бескрај.

И тако Хаг није спреман да пусти Шешеља. Један од разлога ове љубави лежи на површини: србски политички посленик елементарно продужава живот Трибуналу. А девет година колико је провео иза решетака Међународног трибунала, оправдава пред међународном заједницом његово „непоштовање суду“.

Између осталог, брига о сведоцима у Хашком трибуналу очигледно подлеже двоструким стандардима. Сведоци поводом случаја косовског екстремисте Харадинаја погинули су под загонетним околностима, али до недавно ове чињенице нису превише занимале судије. Зато брига о тајним сведоцима на суђењу Шешељу, који по оцени нашег саговорника Александра Мезајева, нису саопштили ништа тајно, постала је повод да му се изрекне нова казна. Шта више, буквално неколико дана пре те пресуде, против политичара су покренули још једну оптужницу: он још увек није скинуо са личног сајта своју „криминалну књигу“ – говори правник Александар Мезјаев.

Одмах се поставља питање зашто су их штитили? Према мом мишљењу, како би им се пружила могућност да говоре сваку неистину. Ако погледамо судску одлуку, видећемо да се Суд плаши не толико да разоткрије имена, колико да Шешељ не разоткрије оне методе које је користило тужилаштво, како би натерало сведоке да сведоче против њега. Реч је о притиску и претњама на њихов рачун.

Наш саговорник напомиње да су Шешеља лишили привилеговане могућности да се састаје са својим правним саветницима. А раније секретаријат Трибунала одбио је да финасира његову заштиту, предложивши му да прода кућу како би плаћао рад адвоката.

Стиче се утисак да посредством бескрајних препрека и ограничења, политичара осуђују на доживотну робију, не изричући одговарајућу пресуду. За то могу да буду заитересовани не само покровитељи Међународног трибунала, САД и НАТО, већ и поједине странке Србије, којима је крајње неповољно да лидер радикала изађе из затвора уочи избора 2012. године. Вративши се са победом их Хага, Шешељ би нагло променио политички распоред у земљи – при чему не у корист проевропских снага.