Руслан и Људмила – чаролија са елементима еротике

Другог новембра на историјској сцени Бољшој театра који је отворен ових дана после шестогодишње реконструкције, публика ће видети прву оперску премијеру – Руслана и Људмилу, чаробну оперу, како ју је назвао аутор, руски композитор Михаил Глинка.

Никада још припрема премијере у Бољшој театру није била праћена толиком тајношћу. Никакви коментари о учесницима представе, никаква штампа на генералној проби. Ипак о Руслану и Људмили много се може рећи.

За Русе то пре свега није опера, већ једна од најпознатијих и наомиљенијих поетских бајки. Написао ју је Александар Пушкин још сасвим млад, када се још није сматрао главним песником Русије и дозвољавао је себи фриволне поетске фантазије. На пример, сиже Руслана и Људмиле врти се око отмице невесте у тренутку свадбе, практично на прагу спаваће собе. А затим следи трагање за њом – са доживљајима, са разним искушењима на путу јунака, лукавостима злих ликова и подршком добрих снага. Компоновавши на овај сиже музику, Михаил Глинка, помало чак неочекивано за себе, направио је одличну оперу која се за век и по само у Бољом театру приказивала до хиљаду пута.

Поставку нове предтаве реализују у коауторству два изузетно тражена маестра. Редитељ и сценограф – Дмитриј Черњаков, активни противник рутине. Он је већ радио у Бољшом, и поводом његових радова у Москви се обавезно подизала прашина. Музички руководилац – Владимир Јуровски, гостујући диригент Бољшог театра. Овај тандем је уверен да опера о богатиру Руслану и његовој вољеној – кнежевској кћери Људмили – пружа практично неограничене могућности за савремене позоришне фантазије. Дмитриј Черњаков, не откривајући све тајне, само је наговестио пред премијеру:

Мислим да ова прича омогућава да се примене различити типови театра. Можда чак сваки чин неће уопште личити на претходни, као да је то друга представа. Могу да кажем још онима који очекују богату оперу на руски начин са чардацима, кафтанима и високим украсима за главу: ви ћете такође наћи своје задовољство у тој представи. Бајковитости ће бити, али не тако много, наставља Дмитриј Черњаков. Предтава ће испричати неке ствари прилично забавно – понекад врло весело, понекад помало страшно.

Музички руководилац Владимир Јуровски иступио је пред премијеру са упозорењем:

Ми правимо бајку за одрасле, местимично чак врло страшну. Зато децу на ову представу немојте да водите, то је мој савет – човека који има двоје деце. Своју 16-годишњу ћерку сам довео на пробе, а деци до 16 не бих препоручио да гледају ову предтаву, врло је страшна.

Колају гласине да постоји још један разлог зашто деци до 16 није препоручљиво да гледају Руслана у Људмилу у Бољшом. Ради се о томе што ову бајку називају „словенском литругијом Еросу“. Заиста, у њој све ликове покреће искључиво љубав, и сви поступци – и паменти и глупи, благородни и зли, чине се само у име љубави. И музика опере, посебно по нормама свог времена, местимично је врло опојна како би рекли некада, или како данас кажу, са нотом сексуалности. Било би чудно када би такав дрски, провокативни редитељ као Дмитриј Черњаков, игнорисао ове околности. Ако је вероватни гласнинама, у представи ће приказати и тајску масажу и чак нешто отвореније. Представа ће заиста бити савремена, избегавају директан одговор аутори.