Револуционар из гламурозног света

Москва се први пут упознаје са стваралаштвом Алексеја Бродовича – исељеника из Русије, који је у историју културе ХХ века ушао као револуционар графичког дизајна у модној индустрији.

Изложба организована у Центру савремене културе „Гаража“ носи назив „Бродович: од Дјагиљева до Harper’s Bazaar“ (27. октобар – 25. новембар). Алексеј Бродович који је напустио Русију после револуције 1917. године у првом таласу емиграције дошао је у додир са светом уметности у Паризу, у трупи познатог руског позоришног предузетника Сергеја Дјагиљева. Осликавао је позадину декорација за представе „Руских сезона“, фотографисао је балерине... И ови снимци из 20-их година прошлог века на којима су снимљене плесачице које као да су се раствориле у ваздуху и данас изгледају зачуђујуће савремено. Не само то, сматрају се класиком апстрактне фотографије. Фотографска уметност је постала највећа љубав Алексеја Бродовича иако се он бавио рекламом и плакатом, дизајном намештаја, ентеријера и јувелирских производа, сликарством, графиком и уређењем. Скоро пола века (1934-1958. године) био је уметнички директор популарног модног часописа «Harper’s Bazaar».

Притом Бродович није имао никакво стручно образовање – то је био прави самоуки мајстор. На пример, 1924. године победио је на конкурсу плаката за добротворни бал оставивши иза себе Пабла Пикаса! Од тада је почела његова каријера као графичког дизајнера, обележена медаљама на престижним међународним изложбама. А 1930. године позван је да предаје на Пенсилванијском институту за индустријски дизајн и Алексеј Бродович се с породицом преселио у Америку. „У Сједињеним Државама је почела педагошка делатност Бродовича, којом се неуморно бавио целог живота,“ рекао је у интервјуу за „Глас Русије“ историчар уметности Валерије Сериков.

Иако није имао образовања у области педагогије на својим предавањима је стварао непоновљиву атмосферу. Увео је огроман број дисциплина – макетирање, новинарство, репортажу, различите врсте дизајна. А кад је предавао као да је изговарао чаробне формуле... Сваког дана – нова тачка гледишта. Бродович је увео неке своје методе које су приморавале његове ученике да размишљају и да се развијају. Он је створио прву праву школу дизајна, а са временом су се дизајнерске лабораторије Алексеја Бродовича рашириле по целој земљи.

Практично сви легендарни амерички фотографи – Ричард Аведон, Анри Картије Бресон, Анролд Њумен су ученици Бродовича. Московска изложба представља њихове радове заједно с радовима учитеља. Узгред речено, као уметнички директор пре свега женског часописа “Harper’s Bazaar” Бродович је у њему објавио живописне радове Салвадора Далија, Жоана Мироа, Жана Коктоа. И уопште не због тога што су били пријатељи из париског периода његовог живота. Бродович је танано ухватио тачку додира између дизајна, моде и уметничког надреализма. „Била му је потребна разноврстност, мешање стилова, колаж, - каже историчар уметности Валерије Сериков. – Бродович је био први човек који је у часописима спојио слику и текст, где је једно допуњавало и истицало друго. И то је представљало нови развој новинарства.“

Наступила је ера телевизије, - наставља историчар уметности, - и требало је смислити нешто ново како би за часописима и даље постојала потражња публике. Тако да је то била револуционарна идеја и касније су је примениле следеће генерације часописа са сјајним корицама. И данас на њиховим страница видимо исту комбинацију фотографије и текста, слика и поља слободног простора који заједно стварају једну целину.

Изложби у Москви претходе следеће речи: „Чини нам се да је Бродович вечан и да не стари. Да ли то има везе с тим што је васпитаван у руској култури? Или с тим што је своје младе године провео у топионичарском котлу Париза? Или с тим што се развијао у динамичној Америци? Или је читава ствар у противречностима његовог живота?“ Вероватно се на ова питања може једноставно одговорити: у животу стваралачког човека све има свој значај.