Гас као политичко оружје

Да ли ће гасовод „Јужни поток” прећи преко Србије, којим би Русија требало да снабдева јужни део Европске уније, не зависи само од договора српске и руске стране, већ и од стратешке одлуке ко ће убудуће бити главни снабдевач гасом тог дела уједињене Европе. Дакле, Руси – трасом преко „Јужног потока”, или Американци – гасом из каспијског региона, који би се највећим делом сакупљао у Ирану, а до западне Европе стизао цевоводом званим „Набуко”.

Иако је овог месеца у стручном часопису „Глобал рисрч” објављена мапа, са могућим краком гасовода преко Космета, о чему је политика недавно писала, таква могућност за сада, званично, није потврђена. 

После недавне посете челних људи „Гаспрома” Србији, данима се спекулисало да је руски гигант поставио услов српској страни – цеви „Јужног потока” проћи ће кроз Србију само уколико Руси добију у пакету и НИС. Заузврат би ишло залагање Русије за очување јужне српске покрајине у саставу Србије. Упућени у ове преговоре кажу, међутим, да је „Гаспром” дошао у Србију највише због парирања америчком конкурентском пројекту „Набуко” и како би из прве руке предочили своје намере у овом региону. Овај велики пројекат, само за прелазак преко Србије, коштао би око милијарду долара.

„Набуко” пројектом предвиђено је да тај гасовод прође преко пет земаља, које су у једнаким пропорцијама, од по 20 одсто, заступљене преко својих националних енергетских компанијама – ОМВ – Аустрија, МОЛ – Мађарска, „Трансгас” – Румунија, „Булгаргас” – Бугарска и „Ботас” –Турска. Србија би овим пројектом била у потпуности заобиђена. Маршрута до Аустрије водила би искључиво кроз земље НАТО-а. Идеја је да се гас са Кавказа, из Ирана и Централне Азије, преко источног Медитерана, Турске и Балкана, доведе до тржишта западне Европе. То је, како тврде упућени, амерички покушај да се заобиђе Русија и њен гас.

Дужина „Набука” је око 3.300 километара, а цео пројекат би, по најоптимистичнијој процени, могао да стартује 2009. године, како би већ 2012. гас потекао ка западу. Истовремено би се на градњу „Јужног потока” морало причекати нешто дуже, будући да он не би могао да буде у употреби пре 2014. године.

У плану је да до 2020. године капацитет „Набука” достигне чак 30 милијарди кубних метара гаса годишње, и то тако што би се гас црпео из Азербејџана, Казахстана и Туркменистана, а завршавао на истом месту где и „Јужни поток”. Дакле, у Аустрији, односно у Баумгартену, где се налази највећа сабирна станица гаса и одакле полази и пет мањих гасовода.

Капацитет „Јужног потока” процењује се на око 20 милијарди кубика гаса, с тим што би се њиме покрило тржиште Балкана, односно Србије и бивших југословенских република, а остатак би се испоручивао ЕУ.

Гасовод „Набуко” је настао као одговор ЕУ на велику потенцијалну зависност од руског гаса, кажу упућени. Питање је, међутим, који гас ће тећи кроз његове цеви.

Једина могућност је да то буде мешавина иранског, али и гаса из каспијског региона. Минус више овој идеји су заоштрени односи Ирана и САД.

Ни снабдевање „Набука” гасом из каспијског региона, такође, није сасвим извесно, јер су Туркменистан, Казахстан, Азербејџан закључили уговоре са „Гаспромом”, који њихов гас транспортује својим гасоводима и продаје га у Европи.

Према досадашњим информацијама о могућим трасама гасовода „Јужни поток” и „Набуко”, уочљиво је да би обе цеви ишле практично паралелно: „Јужни поток” кроз Бугарску – Србију – Мађарску до Аустрије. „Гаспром” је са свим овим земљама потписао Меморандум о разумевању, а „Набуко” кроз Бугарску – Румунију – Мађарску и Аустрију.