Улагачи се уморили од банака

У САД Банк оф Америка губи на хиљаде клијената. Улагачи затварају своје рачуне и претварају новац у такозване кредитне савезе. Експерти истичу да дешавања прете не само Банк оф Америка који се тешко обнавља после кризе 2008. године, већ и другим кредитним организацијама Америке.

Армија присталица покрета Окупирај Вол-стрит свакодневно добија нове чланове. Али сада они не само да излазе на улице америчких градова и залажу се против неправедног финансијског система. Стотине хиљада Американаца буквално протествује доларом. Системска банка Банк оф Америка већ је изгубила скоро 700 хиљада улагача. На специјалној страници на Фејсбуку акцији је спремно да се придружи још око 90 хиљада људи. Људи су незадовољни тиме што банка, без обзира на велику државну помоћ, наставља да увећава комисију за услуге. То је кризни ноу-хау не само Банк оф Америка, рекао је финансијски аналитичар Михаил Козаков.

У САД су мал те не све банке увеле нове комисије: не само за услуге, већ и за трансакције на дебитним картама. Тачније, ако треба просто купити нешто у продавници, неки власници више воле да скину готовину са дебитних карата, а затим да плате. Многе банке уводе плаћање једноставно за чување новчаних средстава на својим рачунима, зато што је ситуација са профитабилношћу од краткорочних облигација критична, она се налази на минимуму. И, наравно, банке немају где да улажу новац који добијају од улагача. Тачније треба да се заради на нечему, али нема на чему. Банке и уводе такве драконске мере.

Многе банке могле су намерно да уведу додатне комисије, сматра аналитичар агенције Финмаркет Андреј Лусников. Таква мера ће омогућити да се открије тачан број преосталих клијената, а затим да се оптимизирају трошкови, истиче експерт:

Последње две деценије постојао је бум развоја банкарске малопродаје. Банке су се трудиле да раде „по платформама“, емитовале су картице, трудиле се да освоје клијенте. Многе картице су могле да се уопште не користе. Сада светска економија прелази у други режим и банке су приморане да рачунају трошкове услуживања тако великог броја карата. Значи, за банке може да буде повољна операција извесног смањења – макар на штету гигантских показатеља обима емитованих карата, али зато у корист реалне профитабилности операција са преосталим картама.

Чиме год да се руководе банке, уводећи додатне комисије, какви год да су објективни разлози – обични амерички грађани су већ уморни од такве „политичке економије“. Када медији саопштвају о новим траншама помоћи великим банкама, када о истом том Банк оф Америка власти говоре да је он превелик да би банкротирао, сви разговори о додатним клијетнским комисијама само нервирају. Прошле недеље у Атланти бивши председнички кандидат Џеи Џексон уз помоћ групе присталица извео је акцију протеста у одељењу једне од локалних банака. Наредног дана он је иступио пред локалним „окупаторима“ у парку Атланте.

Одлазак улагача није једини повод да се размисли о стању банкарског сектора у САД, истичу експерти. Великим банкама земље прете такође масовна суђења на основу тужби клијената који у периоду кризе 2008. нису могли да плате хипотекарни кредит. Тада су Банк оф Америка, Ситигруп и друге велике банке масовно одузимале својину заложену на основу кредита. У случају задовољавања тужби клијенти треба да добију минимум 17 милијарди долара компензације.