Пропуст службе протокола

Пропуст Француске службе протокола на самиту Г20 у Кану провоцирао је међународни скандал. Разговор лидера Француске и САД, који се одвијао у затвореном режиму, испоставио се доступним новинарима. Како се ипоставило, Саркози и Обама су већ прилично уморни од премијера Израела Бењамина Нетењахуа. Експерти сматрају да инцидент може да се одрази на процес регулисања блискоисточне кризе.

Не могу више да видим очима Нетењахуа, он је лажов!, изјавио је Саркози не скривајући емоције. На то је Обама одговорио: Ти не можеш да га видиш? А ја морам да имам посла са њим сваког дана! Толико недипломатске изјаве двојице колега остале би иза затворених врата самита Двадесеторице да није било пропуста помоћника француског председника. Они су дали новинарима уређаје за слушање симултаног превода предвиђене за прес-конференцију и упозорили да ће слушалице дати касније, иначе ће сви чути још незавршени разговор Саркозија и Обаме. Наравно, новинари су истог тренутка укључили своје слушалице и три минута слушали отворену размену мишљења председника Француске и САД.

Повод за тако непријатне одзиве светских лидера о израелском пермијеру могла је да буде непопустљивост Нетењахуа о палестинском питању, сматра политиколог Борис Межуев.

Нетењаху није човек кога су сањали да виде на дужности премијера Израела. Од самог почетка то је било јасно. То није чак ни Ариел Шарон, са којим је могао да налази бар некакво разумевање Џорџ Буш, али за еврпљане Ариел Шарон је био сасвим туђа фигура. Нетењаху је још више десничар него Шарон. Европски политичари, независно од тога да ли су десни или леви, највише би хтели да виде у Израелу нешто тако социјал-демократско, попут Радничке партије. Њени представници, у целини, спремни су на некакве преговоре, на мировне компромисе, на признавање права Палестине на самоопредељење и да чине кораке у том правцу. А Нетењаху је човек који ни за шта није псреман, осим да настави политику насељавања Западне обале Јордана.

Могуће да би скандал могао да се избегне да су западни новинари били спремни да забораве информације које су чули. Ипак тамо су били присутни израелски репортери. Они нису ћутали и до детаља су пренели дијалог председника Француске и САД.

МИП Француске назвало је цитате који су се појавили у медијима гласинама, али је уверило да инцидент неће утицати на улогу Француске у блискоисточном регулисању. Ситуација је слична раскринкавањима Викиликса – буке много, али за кратко, слаже се експерт Института за Европу РАН Владислав Белов.

То је незванична изјава. Зато мислим да је Израел довољно паметан да не реагује на чињенице које су надували медији. То је слично Викиликсу, када неко нешто чује, неко прислушкује. Није се десило погоршање односа међу државама када су били објављени документи Викиликса. Мада тамо су биле оштрије изјаве.

Између осалог, разговор двојице лидера може се оценити као сигнал: Запад је изгубио стрпљење према Израелу и намерава да строжи инсистира на обнављању преговарачког процеса са Палестином. При томе путеви Париза и Вашингтона могу се разићи. 31. октобра на Генералној конференцији УНЕСКА Француска је подржала пријаву Палестине за ступање у ту организацију. САД су иступиле против и у знак протеста замрзнуле финансирање УНЕСКА.