Клима на планети: са паничним расположењима треба причекати

Данас се у Москви одвија завршно заседање Међународне научне конференције за проблеме адаптације променама климе. Ова тема први пут у светској пракси је била разматрана на великом форуму који је окупио научнике и стручњаке из преко 40 земаља. У свом телеграму учесницима конфренције председник РФ Дмитриј Медведев изразио је наду да ће окупљени успети да означе путеве формирања економије отпорне на промене климе.

Према подацима УН, три четвртине свих невоља човечанства везано је за климу. Пре десет година било је речи о 50%. Међутим могуће глобално загревање прети убудуће новим невољама – поплавама, сушама, и њиховом последицом – глади. Између осталог, на пленариним заседањима конференције чуле су се оптимистичке прогнозе. По мишљењу експерата у области екологије, панична расположења треба одложити. Али ради тога треба наћи одговоре на неколико важних питања. Како економија треба да се адаптира на предстојеће промене? Какве политичке одлуке треба донети? Да ли постоје могућности стабилизације климе? – говори директор руског Хидрометцентра Роман Вилфанд.

Научници дискутују о томе колико ће се повећати глобална температура на рачун антропогених дејстава, тачније на рачун увећања избацивања издувних гасова у атмосферу. Али на конфренцији је предложено да се напусте мало разумљиви термини за људе кој доносе одлуке – економисте, политичаре. Рецимо, од температуре као такве ка неким другим показатељима који су сасвим јасни. На пример, већ се може говорити да ће се на територији Русије смањивати време периода загревања. Са тачке гледишта енергетике то је позитиван моменат. Може се говорити о томе да ће се видети и негативне последице. На пример, говоре о деградацији тла. Значи, треба припремити нове системе рекултивације и нова ђубрива. Повећаваће се температура у зимском периоду. Не у току наредних три до пет година, већ у току сто година. И појавиће се нове инфекције, које су раније биле некарактеристичне за регионе. И већ треба предузимати адаптационе мере.

Конференција је учинила корак ка трансформацији постојећих знања о променама климе у акције које треба да спроводе структуре власти. Осим тога, што је посебно занимљиво, разматрана је тема могућег деловања човека на климатски систем.

Свако ново истраживање у области промене климе сведочи о неопходности мера које могу да буду предузете само под условом заједничких дејстава, самтра Роман Вилфанд.

Чак пример Кјотског протокола, не најуспешнији са тачке гледишта науке, представља изузетан пример међународне сарадње. А ако се буде разматрало питање о којем сам говорио, тачније питање стабилизације климе, тога да се распрше дисперзивни аеросоли на висини од 10-18 километара, очигледно је да то могу да буду само усаглашене акције.

Московска Међународна научна конференција о проблемима адаптације на промене климе доказала је да било које „политичко време“ не може да буде препрека за размену искуства и сарадњу климатолога напредних земаља света. Проблем који су они разматрали тиче се будућности читавог човечанства.