Капор:Где се на Сајму крију дугоноге лепотице

Момо Капор, сликар и писац "у фармеркама" потписивао је своје књиге на овогодишњем Сајму. Долазиле су госпође у најбољим годинама, али и маме са ћеркама, девојчицама од неких десетак, дванаест година. Он би сваки пут устао, пољубио дами руку, а повремено би на првој страни, уз посвету, на брзину скицирао и портрет у свом препознатљивом стилу.

Мому Капора замолили смо да за МОНДО прокоментарише Сајам, а уместо осврта на овогодишњи, имали смо прилику да чујемо кратки преглед историје Београдског сајма књига, испричан на неодољиво шармантан начин.

"Пре 52 године ја сам био на Сајму књига као млад студент Ликовне академије у Београду. Имао сам жути ђубретарац са капуљачом из америчке помоћи, и украо сам Селинџеров роман 'Френи и Зуи' са Просветиног штанда. На излазу су нас све претресли, претресли су и мене, али нису погледали у капуљачу у којој је била књига", прича Момо Капор.

"Од тада ја пратим овај сајам. У то време, пре 52 године, штандови су били сиви, пуни сивих људи који су издавали и продавали сиве књиге", каже Капор, додајући да је у питању била "марксистичка литература - пет метара Маркса, четири метра Енгелса, три и по метра Лењина и Латинке Перовић".

"Једини штандови који су нас привлачили били су амерички и француски. Они су били блештави, били су фантастични и на њима је све другачије мирисало. Мирисало је на племенити дуван из луле, а код нас је мирисало на крџу неку, пушили су се 'драва' и 'ибар', пио се вињак и јели штапићи 'боби'... А они, они су били други свет, другачије осветљени", присећа се писац.

"На тим штандовима биле су драгоцене ликовне монографије, и то је било једино место где смо могли у рукама да држимо репродукције Пикаса који је тада, пре 52 године, био забрањен, да видимо Хуана Мироа, Калдера, што је за нас, тада младе сликаре, било драгоцено", прича Момо Капор.

"За 52 године ствари су се потпуно промениле. Амерички и француски штандови на којима су француске даме котрљале 'р' и пазиле да нешто не ук'р'адемо постали су сиви и досадни, а наши издавачи су процветали. Они су данас осветљени и миришу другачије. Док они страни миришу на досаду, ови миришу на нешто занимљиво: штампају репродукције које су боље од оних за којма смо чезнули у младости, а уместо људи у сивим оделима сада су на штандовима дугоноге лепотице које пазе да ја нешто не украдем", смеје се писац.

"Али, ја сам ипак и ове године на Сајму украо нешто - украо сам своју сопствену књигу и сакрио је у џеп мог ђубретарца који је тамо окачен", завршио је Момо Капор, показујући руком у правцу капута нагомиланих у ћошку...