Конаци у облацима

Кула Роуз у Дубаију, отворена у децембру 2009. године и званично је највиши хотел на свету. Луксузне собе у овом објекту досежу све до 72 спрата и чак 333 метра. Интересантно да је и поред огромног богатства којим Дубаи располаже за сва своја архитектонска чуда, овај пројекат морао да стагнира пар година због светске економске кризе. За госте је отворен са кашњењем од две године од првобитног плана. Хотел има 482 собе, апартмане и у поткровљу, али је познат и по томе што се у њему уопште не служи алкохол!

 Хотел Бурџ Ал Араб, такође у Дубаију, познатији као хотел „једро”, већ је десет година један од симбола поменутог града „чудеса”. Висок је 321 метар и изграђен је на вештачком острву. Ал Араб званично ради од 1999. године, након градње од пет пуних година. Једна од атракција за богаташе је и да овде могу да дођу хеликоптерима, због специфичног хелиодрома. Промотери хотела често доводе спортске звезде да на овом месту показују своје умеће. Тако је једном приликом Тајгер Вудс плаћен милион долара за једну партију голфа на хелиодрому, која се завршила гађањем „рупе” негде на улицама далеко испод, а познати су и тениски мечеви такође при „врху” Ал Араба.

Баијок тауер у Тајландском граду Банкоку, је још један од хотела који нуди услуге под облацима. Објекат има 673 собе које досежу и до 304 метра. Поглед на панораму града је одавде, кажу, величанствен. Ипак, рекорд највишег хотела на Тајланду – Баијок тауер, мораће 2012. године да препусти новој згради, која ће до тада бити отворена и која ће имати апартмане и на 367 метара висине.

Изгледа, да ни северно-корејска престоница Пјонгјанг не жели да остатку света препусти  баш сва највећа градитељска достигнућа. Наиме, и овде се већ готово две деценије боре да некако ипак финиширају једну од најинтересантнијих грађевина свету. Реч је о такође хотелу, огромној бетонско –  стакленој пирамиди, која је са својих 330 метара висине само 10 метара нижа од највишег хотела  Роуз куле у Дубаију. Објекат се коначно приводи крају, након великих проблема у изградњи, а требало је да буде отворен још 1989. године. Од 1992. радови су прекинути, а уместо чак 750 милиона долара колико је влада потрошила на почетку градње, испоставиће се да ће укупан цех на крају достићи невероватне две милијарде долара, што је 10 одсто бруто дохотка земље.