«Гаспром» је предложио Србији да уједини неколико замашних пројеката у јединствени комплекс и да временски усклади њихову реализацију

Наредних месеци «Гаспром» треба да се определи за трасу гасовода «Јужни поток» Италијанска компанија ЕНИ и «Гаспром» потписали су споразум о овој гасној магистрали између Русије и ЕУ чији ће се део налазити на дну Црног мора у јуну о.г. Већ се зна да ће копнени део гасовода водити кроз Бугарску, а његов крак може да се изгради у Србији или Румунији. С обзиром на пропусну моћ «Јужног потока» од око 30 милијарди кубних метара плавог горива годишње приходи од транзита износиће десетине милиона долара, тако да су и Београд, и Букурешт веома заинтересовани за ову понуду.
«Гаспром» је предложио Србији да повеже нови гасовод са реализацијом још 2 пројекта. Реч је о изградњи подземног гасног резервоара «Банатски Двор» и приватизацији компаније «Нафтна индустрија Србије». Руководилац руског концерна Алексеј Милер рекао је тим поводом да питање о улагању веома великих средстава у нове капацитете треба да се разматра у вези са другим крупниом ивестицијама у Србији. Предлог руске стране предвидја да се до 2013. године изграде подземни резервоари гаса у купне зачпремине 800 милиона кубних метара код Банатског Двора. Као што је познато, Србији су за подмиривање унутрашњих потреба за гасом потребне 2,3 милијарде кубних метара годишње и 90 одсто ових количина земља добија из Русије.
«Гаспром» је информисао српско руководство да први корак треба да буде одлука о приватизацији НИСа. Разматрамо своје учешће у приватизацији ове компаније као саставни део стратешке сарадње са Србијом — речено је дописнику агенције «Прајм Тасс» у руском гасном концерну. У тендеру за приватизацију НИСа учествоваће филијала «Гаспрома», фирма «Гаспромнефтј» чије се шансе за победу сматрају веома високим. «Гаспромнефтј» има своју ресурсе и могућности директно снабдевање српских рафинерија нафте течним златом. За НИС се интересује још један домаћи нафтни џин, «Лукојл», али експерти очекују да ће руске компаније наступити као савезнице. Остали конкуренти не располажу таквим могућностима за испоруке нафте.
Медјутим, питања везана за енергенте имају не само економску, већ и политичку димензију. Зато је приликом њиховог решавања неминован притисак ЕУ на владу Србије. А Москва ће пажљиво пратити реаговања Београда на нове предлоге «Гаспрома».