„Слобода говора“ на шведски начин

Штокхолм није испунио резолуцију Савета безбедности ОУН. Хостинг екстремистичког интернет ресурса Кавказ центар још увек није блокиран, рекао је стални представник Русије у ОУН. Виталиј Чуркин је назвао „жалосном“ чињеницу да власти Шведске игноришу одлуку вишег органа светске политике.

Кавказ центар се у глобалној мрежи први пут појавио у марту 1999. године. Тада је био базиран у Грозном. За време противтерористичке операције у Чеченији сајт је заузео страну најрадикалнијег крила чеченских бораца, посебно Шамила Басајева и герилца  Хатаба. Ресурс је стекао славу захваљујући објављивању русофобичних материјала и података из живота сепаратиста који често нису били у складу са стварношћу.

Виталиј Чуркин је подсетио да је сајт више пута „мењао седиште“. У јулу ове године Савет безбедности је на листу екстремистичких организација додао Кавкаски емират (Имарат Кавказа), чије је гласило управо сајт Кавказ центар.Чињеницу да је ова организација „рука Ал Каиде“ на Северном Кавказу признали су и експерти из САД. Али је погрешно да се фокусира само на везе са Ал Каидом, проблем је много шири, сматра амерички професор Гордон Хан.

Имарат Кавказа је неизоставни део глобалног џихада. Ал Каида је исто обичан чан покрета. Иако има једну од главних улога, она ипак није једина учесница. Није толико битно какве су везеИмарата са Ал Каидом јер, у већини случајева, комуницирају преко посредника и екстремистичких сајтова. Дакле, међународни „војници џихада“ су заједнице унутар једне заједнице. Имарат Кавказа је једна од карика заједничког ланца.

Ипак, шведским властима се не жури да испуне одлуку Савета безбедности. И мале су шансе да ће у догледној будућности затворити сајт, сматра стручњак безбедност Сергеј Гончаров.

Европске земље никада нису одустале од „двојног стандарда“. Мислим да сајт у наредном периоду неће бити затворен. Швеђани сматрају да је слобода говора – како је они схватају – битнија од политичких нијанси које настају у односима између наших земаља.

Подсетићемо вас да је 2003. године сервер сајта одузела естонска полиција за безбедност. У септембру 2004. ресурс су искључиле литванске власти – након што је на њему постављена изјава лидера чеченијских бораца Шамила Басајева у којој је преузео одговорност за терористички напад у Беслану. Касније се сајт појавио у Финској. Али ни тамо није успео да се задржи, па је морао да се сели у Шведску. И сада либерални Стокхолм једноставно игнорише одлуку ОУН, рекао је у интервјуу Гласу Русије аналитичар Института за глобализацију Михаил Нејжмаков.

Земље често игноришу одлуке Савета безбедности пошто сам Савет безбедности нема могућност да их примора да испуне одлуку. Шведска једноставно осећа да неће доћи до неког великог притиска од стране Савета безбедности и њених атлантских партнера. Зато може безобзирно да игнорише ову одлуку (конец голоса).

Дакле, опет су у питању двојни стандарди. Када се радило о либијској резолуцији, документација је одмах пронађена, и то војна. Сада се наравно не ради о претњи оружјем. Као резултат имамо још једну илустрацију онога о чему је рекао руски председник Дмитриј Медведев: Запад користи Савет безбедности као алат за „легитимизацију“ својих планова, који су често разорни.