Турска-ЕУ: растанак на шест месеци или заувек?

Посланик турског парламента из Националистичког покрета, руководилац Центра за истратешка истраживања Турске Синан Оган изјавио је да ако администрација Грка кипрана Јужног Кипра добије председавање ЕУ, Анкара ће замрзнути односе са ЕУ на пола године. Тачније, на рок председавања Никозије. Све то није новост, пошто је раније на такву могућност Брисел већ упозоравао и шеф турске дипломатије Ахмед Давутоглу, и премијер Реџеп Тајип Ердоган.

Али мада то није новост, ипак је сензација: раније Анкара никада није постављала сличне ултиматуме Бриселу. Зашто то сада чини? То је покушао да схвати Станислав Тарасов.

Европи, која је уронила до гуше у проблеме државних дугова, сада није до Турске. На карту је стављена судбина читаве ЕУ. А Анкара сада има много мање илузија поводом перспектива свог чланства у ЕУ. Како сматра посланик Оган, Турска има шансу да убудуће уђе у ЕУ, али тешко да ће се та шанса реализовати у краткорочној перспективи. То значи да Турци немају посебно разлога да сада лове са надом сваки поглед из Брисела. По речима истог тог Огана, за сада се Европа бори против економске кеизе, а Анкара према чланству у ЕУ осећа много мање одушевљења. Зато што Турска, за разлику од многих других земаља Европе, чува здраву и стабилну економију. А кад је тако, упорно се наметати кући где половина укућана лежи са тешким нападима финансијских бољки, сада није логично. Ако се и не ухвати нека инфекција, натераће те да негујеш болеснике.

Какве везе има са тим Кипар, због којег Турска намерава да замрзне своје односе са ЕУ на читавих пола године? Треба сматрати да је нерешеност кипарског проблема само добар повод да се покаже да Анкара сада није заинтересована да пожурује догађаје. Мада, наравно, постојала је и жеља да се подсети на претпостављену одговорност Грка кипрана због поделе острва која и даље траје. У сваком случају, у дијалогу Анкаре са Бриселом види се прекид. Турци ће имати времена да посматрају са стране развој финансијске ситауције у Европи, а уједно да провере истинитост својих осећања.

Али да не испадне тако да затим Европа, као напуштена невеста, која је 40 година била у преговорима са Турском о склапању брачног уговора, искористи повод и не пожели да се врати страсном младожењи? Свашта може да се деси – јер расположења у Европи поводом турског младожење различита су. Могу на крају да му покажу врата. А тада ће бити прави моменат за повратак кипарском проблему – овај сценарио је већ скициран.