Седам чуда Србије

Како би нас подсетила и тако избегла неправду да се изостави међу градитељским чудима Србије, Јасмина Јовановић из Велике Моштанице крај Београда послала нам је фотографије манастира Црна река који се налази у атару села Рибариће, на тромеђи између Косовске Митровице, Рожаја и Новог Пазара.

Не зна се прецизно ко је био ктитор ове јединствене архитектонске целине подигнуте у 13. или 14. веку у пећини кањона Црна река, на литици леве обале реке на обронцима Мокре горе, али се зна да је у 15. веку у манастиру живео подвижник свети Јоаникије Девички, за кога се и везује легенда о настанку имена овог места.

Наиме, ударајући у беле стене и стварајући белу пену, тада је коритом садашње реке хујала и брујала Бела река, чија је бука реметила Јоаникија у молитви. У тренутку када га је издало стрпљење, испосник је викнуо: „Умукни, црна реко!“. И десило се чудо. Река се ућутала, заронила у земљу и изашла дубља и бистрија испод монахове пећине, али јој је име Црна остало. Данас ова понорница захучи испод манастирског моста једино у пролеће када се отопе снегови са планине.

У овом средњовековном манастиру, доскоро код нас мало познатом, у коме су у другој половини 17. века десетак година чуване мошти краља Стефана Првовенчаног док нису смештене у Студеницу, сачуван је фреско живопис из 16. века, а велику пажњу верника привлаче и мошти светог Петра Коришког, за које се верује да су чудотворне.
Засавица
Природне лепоте овог краја никако нису за потцењивање, међутим, има их и у другим крајевима Србије. Татјана Петковић из Београда пише: „Прошлог месеца била сам у гостима у Сремској Митровици и посетила природни резерват Засавица. Импресионирана сам вожњом бродом ’Умбра’, пешачким турама, уређеним простором, изгледом визиторског центра као и срдачношћу и професионалношћу људи који у њему раде. Мало је места на којима се туристи могу тако доро провести, али и информисати о вредностима и посебностима подручја на којем се налазе, па Засавицу предлажем за једно од природних чуда Србије.“

Идентичног мишљења је и Зорица Велики, која наводи да овим резерватом у северној Мачви, који се простире на површини од 1.825 хектара, од чега је 675 у првој категорији заштите и смењују се водени и мочварни екосистеми, доминира речни биотоп, кога у дужини од око 30 километара чини речица Засавица и притока Батур.

Засавица која се од 1997. године као природно добро I категорије од изузетног значаја налази под заштитом државе, једно је од последњих изворно очуваних мочварних подручја Србије. Од природних реткости на бари Засавица могу се наћи жути и бели локвањ, иђирот, жаба цесњарка, сиви соко, бела сеница, а посебан рарирет је једини европски представник Umbra krameri, врсте која је заштићена као природна реткост Србије. Однедавно, у Засавици је поново становник и видра, а резервату је поверено чување ретких врста – свиња расе Lasasta mangulica и подолско говече.

Очекујемо и ваше предлоге, сугестије, гласове и импресије. Сигурни смо да у нашој земљи има много тога што вреди да се види, а можда и понесе епитет градитељског или природног чуда.