Безбрижна Европа је колевка за монструме

Норвешку и даље запљускују таласи посттрауматског шока, који је још у јулу изазвао усамљени терориста-појединац Андрес Брејвик. Ове недеље је објављивање полицијских записника о предмету радикала-убице изазвало читаву акцију дискусије „Норвешка после терора“ у којој су учествовали научници, политичари и криминалисте. Како се види из записника, преносе новине „Новије Известија“ у току испитивања Брејвика испоставило се да су га само случајности спречиле да минира вишеспратницу у којој се налази канцеларија норвешког премијера и да на острву Утоја својим жртвама дода низ угледних политичара. Осим тога, Брејвикови планови су укључивали дизање у фаздух нафтне платформе, атомског реактора, краљевског дворца и редакције либералних новина. „Случај Брејвик“ је имао одјека у целој Европи. Које су његове могуће последице – у материјалу нашег дописника Никите Сорокина.

У ствари, Брејвик се не може у пуном смислу речи назвати усамљеним. Да направи бомбу која је експлодирала у Ослу вероватно му је лично помагао неки продавац хемикалија из пољског Вроцлава, преноси пољски телевизијски канал TVN24. Своје минерско мајсторство Брејвик је усавршавао проучавајући на интернету видео инструкције за склапање експлозивних направа. Компоненте за бомбу такође је набавио преко интернета.

По мишљењу директора Центра за друштвено-политичка истраживања Владимира Јевсејева то му је омогућила безбрижност, која је својствена практично целој Европи. Она се толико бави идејама демократије да се испоставило да није спремна за реалност, насталу великом променом расног, етничког и религиозног састава свог становништва. По речима Јевсејева, поликултурни „лонац за топљење“ од Европе није добијен и „нови“ Европљани традиционалне демократске вредности не осећају, али их зато користе у сопствене сврхе. Томе се додаје пораст радикалног национализма и протестних покрета различитих „ултра“. Истовремено, ЕУ се све активније увлачи у блискоисточне конфликте, који немају директне везе с њом. У интервјуу за радио „Глас Русије“ Владимир Јевсејев је истакао:

Схватате ка чему води овако неадекватна и крајње кратковида спољна политика? Она ће довести до реакције бумеранга. И зато оно што се десило у Норвешкој може бити цвеће у поређењу с оним што може да се деси у Европи уколико она не размотри поново своју политику унутар континента према државама које се налазе споља. Радикалима који у Европи већ постоје помоћи ће из иностранства. Чак им неће помоћи материјалом који се може склопити преко интернета, даће им готове материјале. И указаће на реалне циљеве за које ће платити. Али ће притом рећи – можете да истичете своје идеје, оне које сматрате потребнима. 

На територији Европе налази се огроман број свих могућих објеката који су потенцијално рањиви за наношење удара од стране терориста-појединаца, наставља Владимир Јевсејев. Док су у САД после 11. септембра 2001. године на законодавном нивоу проширене могућности специјалних служби, укључујући и контролу интернет-простора, Европа још увек испољава непоновљиву безбрижност. Увођење било каквих ограничења на пропаганду, на коришћење информација у глобалној мрежи овде се доживљава већ као занемаривање демократских вредности. Специјалне службе просто не могу да се баве потпуном превентивом теротизма пошто на то немају право.

Међутим, у току дискусија одржаних у оквиру акције „Норвешка после терора“ испоставило се да у краљевству има намање сто ултрадесничара који су спремни да следе Брејвиков пример. Тешко је рећи колико таквих монструма има у осталој Европи. Али популарност Норвежанина који се посветип богу рата Одину, а која је све већа у одређеним круговима, приморава нас да се сетимо омиљеног слогана других радикала-бољшевика из прошлог века, променивши само властито име: „Брејвиково дело живи и живеће.“