Проблем Косова и јединство ЕУ

Како се приближава самит ЕУ заказан за 9. децембар, на којем ће се разматрати питање пријема нових чланова, напетост у европским круговима расте. Главна интрига се састоји у судбини пријаве Србије. Реферат Европске комисије објављен у октобру препоручио је да се Београду пружи статус званичног кандидата за ступање у ЕУ под условом обнове дијалога са Косовом и испољавања воље за постизање до сада постигнутих споразума. Преговори Београда и Приштине ових дана су обновљени и нова рунда планирана је за почетак текуће недеље. Ипак низ земаља чланица ЕУ намерава да блокира српску пријаву док Србија не призна самопроглашену независност Косова, ако не де-јуре, онда де-факто. Тему наставља наш коментатор Петар Искендеров.

Заоштравање ситауације на северу Косова довело је и Брисел и Београд пред тежак избор. Оружани сукоби који су букнули између косовских Срба са једне стране и снага НАТО и полиције ЕУ са друге довели су и тако млак процес на ивицу пропасти. Јасно је да без регулисања ситуације око косовских Срба не може чак ни теоријски да се говори о победи оне добре воље о којој се говори у реферату Европске комисије.

Ипак рецепти решавања датог проблема веома се разликују. Албанске власти Ксоова одбијају косовским Србима чак и аутономију. Руководство Србије се нада да ће НАТО и ЕУ натерати Приштину на уступке. Што се тиче самих косовских Срба, они су све већ изгледа разуверили и у ЕУ, и у Србију и уздају се или у добијање руског држављанства или у сопствено самоопредељење.

Неслагање влада и у редовима ЕУ

Комесар ЕУ за питање проширења Штефан Фјуле недавно је одржао у Бриселу ванредни састанак са министрима иностраних послова држава чланица ЕУ. На дневном реду је било једно питање: судбина српске пријаве. Састанак је имао затворени карактер, мада није прошло без процуривања информација у јавност. Из њих следи да је министар иностраних послова Немачке Гидо Вестервеле категорично затражио да се блокира давање статуса кандидата Србији, оптуживши Београд за трпељивост према косовским Србима. По мишљењу Берлина, српске власти морају не само да се ограде од својих сународника, већ и активно да учествују у ликвидацији њихових локалних органа самоуправе. Немачки прилаз у целини подржава Финска. Њен министар иностраних послова Александер Стуб већ је изјавио да до почетка преговора са ЕУ, Србија треба да реши јасно постављена питања и једно од њих је директно везано за Косово. Коментар експерта Института за славистику РАН Александра Карасјова:

Сасвим је јасно да су независност Косова прво обећали косовским Албанцима Американци. Они желе да пребаце ову одлуку на плећа Европе, на ЕУ. Али проглашење независности је неправедно у односу на Србију. То схватају многи у Европи. Зато руководство ЕУ мора да узима у обзир да Београд има право да рачуна неке компензације. Није случајно председник Европског парлаемнта Јежи Бузек директно изајавио ових дана да ЕУ треба да пружи Србији статус кандидата и самим тим пошаље Србима сигнал подршке. Највероватније ће неко дипломатско решење бити нађено, мада са проблемом Косова Европа ће још морати да се помучи.

Председник Савета ЕУ Херман ван Ромпеј, који се састао ових дана са председником Србије Борисом Тадићем, позвао је Београд да предузме даље кораке како би доказао земљама ЕУ да је Београд озбиљно усмерен на укључивање у дијалог са Приштином. На шта је усмерено Косово и сама ЕУ, он је деликатно прећутао...