Жртва педофила свако пето дете земаља Старог света

Међународна заједница озбиљно је забринута упорним покушајима „педофилског лобија“ да у читавом низу земаља озакони сексуална посезања против малолетних, прогласивши их за „нормалну сексуалну оријентацију“.

Позив да се легализује педофилија изречен је у канадском парламенту за време разматрања поправки кривичног законика. Психолог Хуберт ван Гиџсегхем који је иступио као експерт изјаснио се против увећања максималне казне за злочине сексуалног карактера против деце. Професор Монтреалског универзитета у пензији убеђивао је парламентарце да педофилија није психичко обољење, већ посебан вид сексуалне оријентације, упоредо са хомо и хетеросексуалношћу.

Други експерт, доктор Вернон Куинзи, подржао је колегу. По његовом мишљењу, педофили нису злочинци, већ људи којима је потребна помоћ, зато је просто варварство лечити их помоћу хемијске кастрације или подвргавати затворској казни. Између осталог, мисао да треба испољити снисходљивост према педофилима наишла је на разумевање само код једног члана канадског парламента.

Али психолога из Земље кленовог листа подржали су амерички истомишљеници из организације B4U-AST, у коју улазе психолози водећих универзитета – Харварда, Илиноиса и Луисвила. Директор B4U-AST за науку Ховард Клајн успут је критиковао лечење педофила које предлаже Америчка психолошка асоцијација. Он их политкорекно назива minor-attracted persons – личностима које привлаче малолетни. Клајн такође не сматра педофилију за патологију и одређује је као још једну сексуалну оријентацију.

Руски лекари виде у педофилији психолошко обољење – једну од сексуалних аномалија. Међународна истраживања показују да је око половина педофила сама у детињству била жртва сексуалног злочина. Браниоци педофила прећуткују дугорочне последице насиља по здравље детета, подвлачи психолог Иљја шабшин.

Треба схватати да су полни односи за децу, над којом насиље врше педофили, несумњиво психолошка па чак психофизиолошка траума, која надаље може да има најразличитије последице. Јасно је да многи сексуални поремећаји, са којима људи већ као одрасли долазе не само психолозима, већ и сексолозима и сексопатолозима, имају корење из детињства. Другим речима, они полни односи у које су они ступали не по сопственој вољи и у раном узрасту.

Педофилију покушавају да легализују већ неколико деценија. Још 50-их година у Хагу је био формиран крууг Енклава, чији су чланови чак упутили петицију са захтевом да се дозволе „слободни односи са децом“ холандском министру правде, али нису постигли никакве успехе на том пољу. 2006. године у Холандији се појавио нови круг Милосрђе, слобода и разноврсност, који је покушао да постане политичка странка. Али „странка педофила“ како ју је одмах назвала штампа, није била званично регистрована. Четири године касније руководство несуђене партије је прогласило самоликвидацију. Тренутно у САД и Западној Европи ради много сличних организација. Оне постављају себи разне циљеве – од промене законодавства и укидања гоњења оних који имају сексуалне односе са малолетнима до подршке и пружања информација онима који су препознали у себи да их привлаче малолетници.

У већини развијених земаља однос друштва према педофилима строго је негативан, што је одражено у усвајању одговарајућих закона. Али број деце која се подвргава сексуалном насиљу не смањује се. Жртва педофила је свако пето дете земаља Старог света, наводи страшну статистику представник за права детета при председнику РФ Павел Астахов.

Председнички нацрт закона о пооштравању казни за педофилију који је већ прошао прво разматрање у Државној думи треба кардинално да промени ситуацију у Русији, где је број сескуалних злочина против деце за последњих 5 година скочио скоро 20 пута.