Лондонске аукције: недеља руске уметности

Рекордном продајом великог платна Виктора Васнецова Богатир започела је у Лондону традиционална руска недеља лицитације уметничких предмета. Отворила ју је аукцијска кућа Кристи, затим ће се у лицитације укључити Сотби и Мек Дугал, као и друге познате куће.

Кристи је истина рачунао на друго велико платно Василија Верешчагина Распеће на крсту код Римљана. Његова полазна цена била је 2 милиона 300 хиљада долара. А слика је продата за преко два и по милиона. Слику је продао Бруклински музеј ликовне уметности. У америчком музеју су сматрали да се реалиста Верешчагин помало издваја из општег масива узорака руске уметности с краја 19. и почетка 20. века, представљених у збрици делима руске модерне и авангарде. Став музеја се може схватити, али он никако не умањује вредност Верешчагина, сматра експерт куће Кристи Алина Бојко.

Распеће на крсту код Римљана је последња слика из трилогије коју је уметник насликао на тему смртне казне. Она је била насликана после платна Гушење индијског устанка од стране Енглеза и Погубљење завереника у Русији. Тема која обједињује три рада је суровост смртне казне, која се практиковала у три велике империје – Римској, Британској и Руској. Сваки од радова симболички ислуструје моменат највеће провере етике коју је пролазила свака од три државе. У том сликарству се види осуда немилосрдне државне машинерије. Као одговор на критку која се чула на рачун тих слика код Енглеза и Руса, Верешчагин је пророчко говорио: Оцениће их за сто година, ове слике ће живети.

Нажалост, не полази за руком да се трилогија окупи на једном месту. Једна од њих – руско погубљење – чува се у Московском музеју савремене историје, римска је сада на лицитацији, а британска варијанта је одвано нестала из вида. Слика коју је сам сликар продао на аукцији 1891. године тобоже се чувала у неком америчком музеју, али затим јој се траг изгубио.

Стручњак Кристи Евелин Хиткоат Амоери поноси се тиме што је за аукцију добијена слика најскупље уметнице руске авангарде Наталије Гончарове. Њено платно Пролеће нудило се са стартном ценом од 900 хиљада долара.

Највероватније ово платно је насликано 20-их година, говори експерт, када је уметница живела у Паризу и радила не само у сликарству, већ и у области сценографије, моде, израде плаката, дизајна интеријера, графике и књижевне илустрације. Наравно, за то је имала економску потребу, али ипак у основи тако бурне делатности лежи приврженост Гончарове идеји синтезе у уметности. Наталија Гончарова је поклонила слику Пролеће свом другу, оцу актуалног власника Роналда Алија. Он је био кустос збирке савременог сликарства галерије ТЕјт од 1965. до 1986. године. Платно Пролеће Гончарова је извела у свом неопримитивистичком маниру.

Ако се говори о кући Сотби, најзанимљивији предмети изнети на акцију ове недеље потичу из колекције летонског правника Артура Хамана, који је крајем Другог светског рата емигрирао у Немачку. Скупље од осталих се продаје Град осуђени Николаја Рериха – 600-900 хиљада долара и Светионик код Берзе у Петербургу Алексеја Богољубова – 750-1050 хиљада долара.

Између осталог, цене слика руских уметника из године у годину само расту.