Жалим случај

У Америци, кажу, нарочито истакнутим а малерозним мислиоцима додјељује се специјална награда, под називом „Глупак године“. Једну је, на примјер, добио човјек који је на адресу Пентагона послао писмо-бомбу, како би изразио свој очигледно негативан став према америчкој спољној политици. На полеђини писма, као сваки уредан грађанин, он наводи и своју адресу. Неколико дана касније поштар му на вратима предаје неуручену пошиљку, и наш јунак спокојно отвара коверат...


Не било примијењено, слична ствар се ових дана дешава у Црној Гори. (Још ту и тамо бљесне понека весела референдумска искра, да не кажемо баш ватромет, још има неке слабашне наде за ону чувену фабрику ордења, али се монтенегринско небо у принципу некако смрачило.) Не иде баш све као што је планирано. Ево, рецимо, какав је малер стигао интелектуално друштванце окупљено око „Монитора“, „Вијести“ и Покрета за промјене, одједном веома огорчено на Мила Ђукановића и фамилију. Вратила им се пошиљка! Чудовиште које су брижљиво његовали и својски подржавали прошетало је мало по комшилуку и сад га ево на њиховим вратима. Куц, куц!


Да погледамо шта наше малерозне мислиоце у читавом Ђукановићевом пројекту данас највише нервира. Организовани државни криминал? Мафија? Пљачка и корупција? Ма немојте ми казати! Кад сте и којим путем дошли до тих сензационалних информација?

Док је исти тај Ђукановић припремао референдум о независности, слободоумно друштванце окупљено око „Монитора“, „Вијести“ и Покрета за промјене одлично је знало каквим моралним и демократским капацитетом њихов фаворит располаже. Све особине и вјештине дотичног господина биле су им до танчина познате, и све су имале да буду употребљене за успјех судбоносног референдума, на добро Црне Горе и Црногораца. Читаву операцију, наравно, ово правној држави заклето друштванце пратило је са нескривеним уживањем, аплаудирајући ефектним потезима. Одузимање бирачког права и фалсификовање спискова – супер! Уцјењивање и застрашивање – него шта! Медијска тортура – обавезно, појачај! Крађа гласова – колико год нам буде требало!


То су, међутим, била нека друга времена, далеке 2006. године, са другим критеријумима и циљевима. Побиједили смо заједно, са колико оно бјеше процената разлике? Нећемо ваљда због таквих ситница доводити у питање вољу народа? А шта је ово сад, изненада? Пребило Јеврема Брковића, пребило Жељка Ивановића...


Не, не могу да слушам кукњаву глупака деценије. Они су мафијашку компоненту потпуно свјесно урачунали у дугогодишњу подршку Ђукановићевом пројекту, а веома су изненађени кад их њихов властити политички став пресретне у мраку, наоружан и маскиран.