Богато сиромашни
Богатство у сиромаштву. Супротно здравој памети.
Ипак, управо је овако. То што је супротно здравој памети не значи да није истина. Данас има много тога што је супротно здравој памети па ипак постоји. Богатство у владиним извјештајима а сиромаштво у народу.
При крају комунизма (1990) наш бруто друштвени производ по становнику је износио 1.756 $. Тада смо имали Енергоинвест, Руди Чајавец и још много тога. И били неразвијени. Сада (2009), према владиним извјештајима, остварујемо 4.800 $ БДП по становнику те спадамо у ред средње развијених. Да би били 2,7 пута богатији морали би сада да имамо бар толико пута већу привреду, бар два нова Енергоинвеста, Руди Чајевеца и слично. А тога нема! Како је онда то могуће?
Мудрост је у увезеној методологији мјерења БДП. Према тој методологији да би се било богато није неопходно имати привреду, радити, штедити, инвестирати. Довољно је урачунавати туђе као своје. И ту је управо сва величина садашњег (европског) времена. Прије рата штеди, инвестирај, мукотрпно рада па за 50 година БДП по становнику већи за 1.400 $. А сада без привреде, рада, запослења, инвестиција, богатство по становнику само за 20 година порасте за скоро два пута (2.500 $).
Када се из нашег БДП изузму туђе вриједности (кредити, дефицити, дознаке) онда наш садашњи БДП по становнику износи 424 $ по чему смо међу најсиромашнијим народима свијета. Долар дневно је доња граница сиромаштва. Код нас то износи 1,2 $. Сада не изгледамо тако сиромашни јер трошимо 2,5 пута више него што зарађујемо. Опасност погрешног рачунања бруто друштвеног производа (БДП) је у његовој опасној заводљивости. И Влади и странцима је у интересу да се туђе урачунава у наше богатство. Странци задовољно трљају руке. Пут за повећано кредитирање је широм отворен. И Влади је добро. Што је више туђег и богатство је веће. Влада се показује успјешном.
Ако наш реалан БДП „наших руку дјело“ у 2009. години износи 1,7 милијарди КМ, онда није истина да је наша инострана задуженост свега 20 % БДП како то износи Влада. С обзирома да су наши губици и дугови према иностранству близу пет милијарди КМ излази да су наше иностране обавезе веће за скоро три пута од БДП. Када се зна да је горња граница иностране задужености, као пријетња уласка у кризу, 30 % БДП онда се види у којој смо силној иностраној задужености – девет пута већој од горње дозвољене границе.
Наша валута је прецијењена за бар три пута. Онда када престане да дјелује Валутни одбор, што ће се вјероватно ускоро догодити, вриједност валуте ће опасти на бар 6 КМ/Еуро. Тада ће се наше иностране обавезе, са садашњих око пет милијарди КМ, увећати на око петнаест милијарди КМ. Да би вратили дугове и надокнадили губитке мораћемо извести три пута више робе. Наше иностране обавезе ће тада износити 26 пута изнад горње границе иностране задужености. Какво је то економско стање, које силно сиромаштво, јад и биједа неда се ни замислити. А Влада ништа не чини да то спријечи. Она нас вара својим погрешним рачунањем БДП. Гдје ће бити ова Влада када се то догоди?
- Извор
- Фокус
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Амерички председник је, како се наводи, позвао израелског премијера да не покреће поново рат пуних размера са Ираном....
Биро Скупштине држава чланица Међународног кривичног суда (МКС) суспендовао је тужиоца Карима Кана, који је оптужен за сексуално узнемиравање, наводи се у саопштењу за јавност организације. Кан је својевремено...
Изјава америчког секретара за рат уследила је у тренутку када се Брисел припрема да спроведе најамбициозније миграционе реформе у последњих неколико година....
На редовном брифингу ванредно одржаном 4. јуна под кровом Санктпетербуршког међународног економског форума, и који је у највећем делу био посвећен терористичком злочину кијевске хунте у Старобељску, Марија Захарова...
Украјина није спремна да постане део ЕУ због величања нацистичких сарадника, изјавио је Карол Навроцки...
Остале новости из рубрике »
СЛИКА СЕДМИЦЕ
ВИДЕО
ВИДЕО
ВИДЕО
