Опозиција Србије: актуелна власт интегрисаним управљањем границом пристала на прављење границе са јужном покрајином

Док владајуће партије у Србији сматрају да је договор око административних, односно граничних, прелаза између Србије и Косова постигнут у Бриселу за Београд сасвим прихватљив, опозиција тврди да се за још увек неизвесно добијање статуса кандидата за чланство у ЕУ Србија одрекла Косова. Потпредседник ДСС-а Милош Јовановић каже да је актуелна власт интегрисаним управљањем границом пристала на прављење границе са јужном покрајином.

Тај договор, нажалост, представља још један и суштински корак у нечему, што се, наравно, може назвати признањем сецесије косовских Албанаца. Цена, коју Србија мора да плати да би постала пуноправни члан Европске Уније, јесте да призна сецесију своје јужне покрајине. То се чуло мноштво пута код највиших званичника земаља ЕУ. То уосталом стоји и у препоруци Европске комисије поводом питања статуса кандидата. И о томе не може бити спора, и о томе не може бити дискусије. То је тако.

Посланик СНС-а Борислав Пелевић затражио је хитно заказивање седнице Скупштине Србије на којој влада треба да образложи посланицима суштину споразума о административним прелазима.

Влада Републике Србије је нажалост признала да постоји граница између Србије и Косова, и тиме јасно ставила Западу до знања да признаје независну републику Косово. Дакле, зарад добијања статуса кандидата Београд је изневерио Србе са Косова и Метохије. И Београд је јасно ставио до знања да признаје границу између Србије и Косова. 

И заменик шефа посланичке групе Српске радикалне странке Александар Мартиновић сматра да је договором са Приштином о административним прелазима влада Србије признала те прелазе као граничне.

У ФУС ноти број 1 овог споразума постоји следећа реченица:   „Једна страна призна линију као границу, а друга страна признаје линију као административну граничну линију“. То значи да је власт признала да између Косова и Метохије и Централне Србије постоји нешто, што се зове гранична линија. На крају крајева, будући да се у овом споразуму на шест места спомиње појам „Европска Унија“,  није уопште битно, шта Србија сматра под термином „прелаз“. Битно је шта Европска Унија сматра под термином „прелаз“. За њих је то државна граница, граница између две државе.

Седница скупштинског одбора за КиМ на којој ће се расправљати о најновијем договору у Бриселу, о коме нико сем уског круга око преговарачког тима не зна ама баш ништа, заказана је за петак.