Организовати безбедност

Организација за безбедност и сарадњу у Европи – ОЕБС, има потребу за дубоком реформом, иначе може да изгуби свој утицај и траженост. Ово је изјавио министар иностраних послова Русије Сергеј Лавров, који учествује на самиту ОЕБС-а. При томе задатак ОЕБС-а као организације која уједињује Европу, Азију и САД је свеобухватан – изградња заједничког простора безбедности.

Савет министара иностраних послова ОЕБС-а у Виљнусу је први састанак после самита ОЕБС-а у Астани, који је одржан 1-2. децембра 2010. године на највишем нивоу. Пре годину дана пред 56 држава учесница организације био је постављен задатак безбедног друштва, ослобођеног од линија поделе. Границе су ипак биле одређене – од Ванкувера до Владивостока.

Главна питања самита у Виљнусу су отегнути конфликти, међународне претње и јачање сарадње са земљама партнерима ОЕБС-а.

Генерални секретар ОЕБС-а Ламберто Зањјер, који је отвори самит, сматра да је сопствена безбедност сваке земље нераскидиво везана за безбедност њених суседа. Као пример навео је ситуацију у Авганистану и на северу Африке.

Актуелни састанак се одвија у условима невиђене турбулентности у регионима који непосредно примичу зони одговорности ОЕБС-а, подвукао је министар иностраних послова Русије Сергеј Лавров.

Догађаји арапског пролећа, дискутабилан ток авганистанског регулисања, повећавају пажњу према односима ОЕБС-а са партнерима у сарадњи. Заинтересовани смо за то да народи Авганистана, земаља Блиског Истока и Северне Африке сами одређују путеве свог развоја. ОЕБС може да да допринос међународној подршци ових процеса уз водећу улогу УН, полазећи од постојећих ресурса и као одговор на молбе земаља партнера.

Али ради формирања заједничког простора безбедности неопходно је успоставити сарадњу међу организацијама, које раде у овој сфери у Евроатлантском и Евроазијском региону. Министар иностраних послова Русије подсетио је на иницијативу Русије, Немачке, Француске и Пољске о томе да академски центри ових земаља изведу научну анализу проблема у формирању јединственог простора безбедности.

Рачунамо да ће МИП донети одлуке о борби против промета наркотика, тероризма, организованог криминала, претњи у кибернетичком простору. Међу заједничке изазове треба несумњиво убројати елементарне непогоде и техногене катастрофе. Русија предлаже да се усагласи улога ОЕБС-а у реаговању на такве ванредне ситуације.

Многи учесници самита поздравили су званичну обнову преговора у формату 5+2 о блискоисточном регулисању. У ову групу улазе: Придњестровје, Молдавија, Русија, Украјина, ОЕБС, ЕУ и САД. Русија намерава да допринесе њиховом конструктивном одржавању. Лавров је истакао и друге регионалне конфликте и позвао ОЕБС да искористи руске предлоге за разрешење конфликта у Нагорном Карабаху.

Преговарачки процес о регулисању у Нагорном Карабаху тече врло конструктивно под окриљем три копредседника МИнске групе ОЕБС-а. Позивамо стране да искористе предлоге који су разрађени у току контаката одржаних у последње две године на иницијативу председника Дмитрија Медведева и подржани у заједничкој изјави лидера Русије, САД и Француске у мају ове године у Довилу. ОЕБС такође треба да држи у фокусу ситуацију на Косову.

Већ више година покреће се питање реформисања самог ОЕБС-а. У суштини, у Организацији за европску безбедност и сарадњу нема организације као такве. Русија није једина која мисли да је неопходна разрада статута и њено постављање на правне основе, истакао је Лавров.

Пут екстензивног увећања обавеза потпуно је исцрпљен, тим пре када се заборављају претходне обавезе, између осталог у осигурању слободе кретања. Очигледно да без дубоке реформе ОЕБС-а, без њеног преношења на стабилне правне основе, Органиазција ће губити своју траженост. Нацрти одговарајућих одлука, које је Русија изнела нашим партнерима, заслужују најпажљивије разматрање.

Наредне године у ОЕБС-у ће председавати Ирска, која је расположена за максимално ефикасан рад Организације и испуњавање њених принципа и циљева.