Невиртуална помоћ

9. децембра, на самиту шефова ЕУ треба да буду усаглашене мере превладавања дужничке кризе. Ипак нико не осећа посебан оптимизам. Раније је немачки канцелар изјавила да рецепата који у једном дану могу да реше проблем нема. Експерти су се вратили дискусији да ли вреди да се зони евра пружа помоћ споља. Иземђу осталог поново се разматра потенцијал земаља чланица БРИКС-а и Русије између осталог.

О томе да је Русија спремна и да може да пружи руку помоћи Европи више пута је говорило руководство земље. Председник Медведев на самиту Г-20 у Кану подвукао је да чак без уступака од стране ЕУ по питањима енергетике, Русија може да увећа обим помоћи у оквиру ММФ. За сада је реч о транши од 10 милијарди долара. Теоријски овај допринос може бити и већи, узимајући у обзир златне и девизне резерве земље, истичу експерти.

Осим механизама ММФ постоји Европски фонд финансијске стабилности. Он је намерњен куповини дужничких обвезница кризних земаља и пружању кредита. Русија може да уложи у Фонд, изјавио је раније за Глас Русије помоћник председника Аркадиј Дворкович. Ипак то ће бити могуће тек онда када механизам рада фонда буде потпуно усаглашен. Наравно, учествујући у спасавању зоне евра, Русија самим тим осигурава себе, истичу експерти. Ипак у актуалној ситуацији за сада је боље ограничити се намерама, а не прелазити на дело. При чему то се тиче како учешћа у ММФ, тако и у Европском фонду финансијске стабилности, сматра независни финансијски саветник Алексеј Новиченко.

Русија би могла да увећа квоту фондирања ММФ, самим тим подигавши сопствену висину позајмица фонда. САда оне износе око 800 милијарди америчких долара. Обим дужничког бремена који виси на Русији много пута је мањи од обима који постоје чак код најстабилнијих земаља зоне евра. Али ја не бих говорио о томе да бисмо сада могли да притекнемо у помоћ зони евра која страда. Зато што је код нас предизборна година, могући су трошкови. Они ће захтевати велика буџетска улагања за подршку сопствене домаће привреде.

Неки експерти говоре о нетривијалним начинима спаса европске економије. И то нису обавезно макроекономски. Израчунато је да сваког месеца руски туристи троше у Европи неколико милиона евра. Већи део од 2,5 милијарде евра коју потроше туристи само у кризној Италији представља новац руских грађана. Ипак важна препрека на путу слободног кретања капитала су визе. Европа треба озбиљно да се замисли да ли толико ризици њиховог укидања премашују економску корист.

Помоћ Европи у тешка времена не своди се само на монетарне методе, подвлаче аналитичари. Непрекидна испорука ресурса, између осталог енергената, то потврђује. При томе чак у условима политичког притиска Брисела Русија је предложила да се реализују велики инфраструктурни пројекти у том правцу. Гасовод Северни ток је био пуштен у рад пре месец дана. Изградња Јужног тока који ће снабдети горивом јужну и централну Европу тече по плану.