„Гвоздени“ канцелар се неће упецати на „бриселске трикове“

Немачки новац сви воле, без подршке Немачке еврозона би се распала пре још годину дана. Међутим, не воле сви немачку надмоћ у ЕУ и данас је воле мање него икад. До таквог закључка је уочи самита ЕУ дошао престонички „Берлинер Моргенпост“ (Berliner Morgenpost). То није случајно. Јетко незадовољство све јачег утицаја Немачке уз ослањање на Француску омакне се европским политичарима. Против плана „тешкаша“ већ се формирала нема опозиција у којој прву виолину свира Велика Британија. Главна идеја плана Меркел-Саркози пооштравање буџетске дисциплине и аутоматско кажњење прекршилаца се не свиђа свима. Тем разматра аналитичар Сергеј Гук, позвани стручњак – руководилац Центра за немачка истраживања Института Европе РАН Владислав БЕЛОВ.

Шта ће се десити ако не буде постигнуто јединство у вези с питањем промена важећих споразума ЕУ? Како ће на бесконачно нестабилно стање одговорити финансијска тржишта? Нико не зна тачан одговор, укључујући и саме учеснике самита. Постоје верзије, али је свака кула у песку. Размишља наш стручњак Владислав Белов, руководилац Центра за немачка истраживања Института Европе.

„Шансе за то да ће ови предлози бити прихваћени су минималне. Они треба да буду проучени. Велика Британија неће дати свој пристанак. Наћи ће се још две-три земље, које ће такође бити против ових предлога. Меркел и Саркози имају другу резервну варијанту: скраћену, у оквиру Еврозоне. Очигледно, она је највероватнија. Тржишта одлично схватају да је мало вероватно да ће бити постигнута сагласност међу 27 земаља у најскоријој будућости. Одбијање Велике Британије и других земаља тржишта ће мирно примити.“ 

Резервну варијанту, или другим речима „план Б“ Берлин и Париз заиста имају спремну. И не само за случај да јединство не буде постигнуто. Понуђена реформа ће највероватније захтевати промену Лисабонског споразума. У низу земаља ЕУ за то треба спровести референдум – то је ствар која захтева врло много времена с исходом који се не може предвидети. У оквиру Еврозоне све се може једноставније организовати: допунски споразум без било какве корекције споразума. А они који нису чланови валутног савеза по жељи могу д аму се придруже. Овај план је добио други назив: „евро плус“.

Ситуација главних актера на самиту је сложена. Берлин и Париз нису спремни на уступке. Али, и премијеру Камерону је, ако послушно повије главу пред француско-немачким диктатом, боље да се не враћа кући. То су му његови другови из партије, чији се део као ни пре не одриче спровођења референдума у вези с опстанком земље у ЕУ – рекли отворено.

Своје захтеве имају и мање земље – хронични дужници. Аутоматске финансијске санкције за прекорачивање тропроцентног буџетског дефицита им се нимало не свиђају. И зато оне инсистирају на принципу „нема правила без изузетака“. Такође им је изузетно симпатична идеја уопштавања државних дугова у облику јединствених евробондова. Међутим, Ангела Меркел неће ни да чује за то. Необично оштре изјаве уочи самита чуле су се из Берлина. Немачка неће пристати ни на какве „труле компромисе“, неће се упецати ни на какве „бриселске трикове“. И упорно ће бранити позиције усаглашене с Француском. Због тога је Меркелова спремна на нове и нове састанке на врху – све до Божића. Главно за „гвозденог канцелара“ је да реализује планове за стабилизацију евра најкасније до марта.