Јубилеј Иве Андрића
Пре тачно пола века Андрић је примио Нобелову награду за књижевност, уз образложење да му се она додељује "за епску снагу" којом је "обликовао мотиве и судбине из историје своје земље". Била је то велика част за Србију и Југославију и велико признање за српску културу.
Вест да се његово име нашло на листи нобеловаца облетела је свет 26. октобра 1961. године у 13,05 часова. Андрић се тог јесењег дана, као и обично, затекао у шетњи у Београду. Када се вратио кући на ручак, дочекали су га новинари и пријатељи.
"Најискреније вам кажем, нисам ово очекивао. Веома сам узбуђен и изненађен. У првом тренутку нисам поверовао да сам заиста добио ово високо признање, високо за мене и за југословенску литературу уопште", изјавио је тада Андрић.
Нешто касније, после званичне доделе награде у Стоколму велики писац је испричао да се од толиког публицитета "посве био пропао".
"А како и не бих од онолике трке и новинара. Да је било по моме, радије бих отишао у Кину и сачекао да прође сав тај тутањ. Али, нисам у питању био само ја, него и дуг према земљи и мом народу. Видевши како сам убледео, пријатељи су ми говорили: ти као да идеш у апс, а не по Нобелову награду", рекао је тада Андрић.
И данас, пет деценија од доделе награде, и више од три и по деценије од његове смрти, дело Иве Андрића је живо и актуелно и изазива пажњу читалачке јавности и код нас и у свету, сматрају у Задужбини Иве Андрића.
Како се у овој години навршавају два јубилеја Иве Андрића - 100 година од објављивања његовог првог књижевног рада у часопису "Босанска вила" и 50 година од доделе Нобелове награде за књижевност, а у октобру 2012. и 120 година од његовог рођења, период од октобра 2011. до октобра 2012. утврђен је за обележавање ових јубилеја.
Обележавање јубилеја
У новој згради Југословенске кинотеке у присуству бројних званица из културног и јавног живота и представника дипломатског кора, свечано је обележено 50 година од уручења Нобелове награде за књижевност Иви Андрићу.

Свечаност "Лауреату у част" увеличао је хор "Колегиум музикум" који је под диригентским вођством Даринке Матић Маровић извео омиљене песме српског нобеловца - "О јесење дуге ноћи", "Кад ја пођох на Бембашу", "Ти'о ноћи моје злато спава" и "Што се боре мисли моје".
Приказан је и филм из Архиве Телевизије Београд који прати Андрића од тренутка када је обавештен да је добио Нобелову награду, 26. октобра 1961. па до уручења у Стокхолму, 10. децембра исте године - интервјуе, конференцију за новинаре, реакције јавности, честитања на улици, долазак у Шведску, церемонију уручења.
Након филма, који се завршава у тренутку када се Андрић припрема да се обрати присутнима у Концертној дворани у центру Стокхолма, драмски уметник Тихомир Станић, тумачећи лик нобеловца, прочитао је његову беседу у Југословенској кинотеци.
Претходно је министар културе, информисања и информационог друштва Предраг Марковић отворио на Андрићевом венцу три изложбе посвећене српском нобеловцу, указавши на "трајну обавезу свих нас" да поново читамо великог писца.
"Захваљући изложбама, Андрић ће 'дочекати' три милиона људи на аеродрому 'Никола Тесла', неколико хиљада дипломата 'дочекује' у седишту Уједињених нација у Женеви, а десетине хиљада нових књига, изложби, позоришних представа, ТВ емисија има за циљ једино да укаже на неопходност поновног читања његових дела", приметио је министар.
У галеријама "Нова" и "Озон" и у Музеју Иве Андрића отворене су изложбе: "Иво Андрић писац и/или дипломата" ауторке и музејског саветника Музеја града Београд Татјане Корићанац, "Мој прозор у књигу" самосталног уметника Жељке Мићановић Миљковић и "Задржани погледи - Андрић, свет слике и пријатељи" кустоса Музеја града Београда Наде Сеферовић.

Поставка у галерији "Нова" приказује Андрића у светлу писца и дипломате и обухвата 20 паноа на којима је представљено његово стваралштво, панораме градова у којима је био, употпуњене сликама из приватног живота, документима и личним предметима.
У галерији "Озон" публика може да погледа ликовна дела која је Андрић имао у свом дому, а која се данас чувају у његовом Спомен-музеју, док је изложба Жељке Мићановић Миљковић "лична посвета" уметнице великом писцу.
Поводом 50 година од доделе Нобелове награде и 100 година од првог објављеног рада српског нобеловца, Задужбина Иве Андрића објавила је до сада најкомплетнија, по хронолошком принципу, организована Сабрана дела Иве Андрића у 20 књига. У њима су штампани још и неки непознати или мало познати Андрићеви рукописи, преписка, дневници и интервјуи.
- Извор
- РТС
- Повезане теме
- Иво Андрић
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Амерички председник је, како се наводи, позвао израелског премијера да не покреће поново рат пуних размера са Ираном....
Биро Скупштине држава чланица Међународног кривичног суда (МКС) суспендовао је тужиоца Карима Кана, који је оптужен за сексуално узнемиравање, наводи се у саопштењу за јавност организације. Кан је својевремено...
Изјава америчког секретара за рат уследила је у тренутку када се Брисел припрема да спроведе најамбициозније миграционе реформе у последњих неколико година....
На редовном брифингу ванредно одржаном 4. јуна под кровом Санктпетербуршког међународног економског форума, и који је у највећем делу био посвећен терористичком злочину кијевске хунте у Старобељску, Марија Захарова...
Украјина није спремна да постане део ЕУ због величања нацистичких сарадника, изјавио је Карол Навроцки...
Остале новости из рубрике »















