Странци ће у потпуности контролисати шта једемо

 Председник Борис Тадић је 29. октобра 2011. године промовисао мрежу агроинжењера,  незапослених, који ће у форми савета помагати самосталним пољопривредницима, а све у циљу да се повећа пољопривредна производња у Србији.

Ипак, поставља се питање одакле новац за њихове плате, када је и сам Тадић истакао да је за ову сврху потребно повећати аграрни буџет? 

У почетној фази, ови агрономски саветници ће само пописивати и правити статистички пресек стања у ситним газдинствима како би држава имала тачан увид у ситуацију: како помоћи и где.

Шта се крије иза овога? Због недостатка новца у државној благајни, пројекат запошљавања агронома, према нашим сазнањима од извора из Института Земун поље, финансирају САД. У том смислу, више је него индикативно зашто ови млади агро инжењери праве статистички попис свих домаћинстава. 

Јер, у Америци је својевремено донесен закон који омогућава полицији да контролоше ко и колико производи храну у сопственој режији, чиме становиништво постаје зависно од великих корпорација и дистрибутивних ланаца јер се гасе мале продавнице органске хране и фармерске пијаце. Чак су се појавили први случајеви хапшења и суђења фармерима који су производили органску храну у већој количини него што им Влада САД дозвољава. Наравно, да би ово све успело сви фармери у САД су детаљно пописани. 

Ако су ове прогнозе тачне, најновији програм „помоћи пољопривреди“ је заправо њено затварање у раље великих прехрамбених корпорација. Једном када држава буде одређивала шта ће и колико сељаци производити, србски сељак више неће моћи да производи храну у оној количини за коју сам сматра да му је потребна, већ колико му пропишу.

На тај начин, монопол над поризводњом и дистрибуцијом хране имају велике корпорације, а алтернатива њиховој храни не постоји.

Такође, Американци условљавају улазак Србије у СТО прихватањем генетски модификоване хране (ГМО), што је услов за улазак у ЕУ. На тај начин, Србија се полако ставља у зависност од хране која је небезбедна, чиме је читава нација у опасности.

Последице овог процеса који је у току је следећи: за неколико година биће пописана структура сваког малог пољопривредног газдинства у Србији. За тим ће, под притиском Америке, бити повучена забрана на производњу ГМО хране (да би ушли у СТО, што је услов чланства у ЕУ), а онда ће држава сугерисати да сви производе ГМО храну. Како ГМО семе мора да се купује сваке године, јер не може само себе да репродукује као органско, пољопривредници ће постати зависни од великих корпорација и временом ћемо доћи у ситуацију да ће читава пољопривредна производња и прехрањивање становништва у Србији бити у контроли центара моћи изван ове земље, што је изузетно небезбедно!

Још увек није касно да се овај процес заустави! За почетак, довољно је рећи: Збогом ЕУ!

За редакцију сајта Двери,
Никола Маринковић